Slobodna energija i Teslina ploča

tesla.ch

 

SLOBODNA ENERGIJA - Revolucija 21. veka

 

NIKOLA TESLA - OTAC SLOBODNE ENERGIJE

 

Još pre nego što nestanu mnoge generacije, naše će strojeve pokretati sila koja je dostupna na svakom mestu u univerzumu! U celom svemiru postoji energija!

Nikola Tesla

 

Dr. Nikola Tesla nekada se ubrajao u najpoznatije ljude na planeti. Danas je nestao iz naših naučnih udžbenika i školskih knjiga. Šta je to otkrio, zbog čega je pao u nemilost...

Nexus Magazine

 

Krajem 19. veka niko od elite New Yorka nije bio toliko proslavljan kao pronalazač Nikola Tesla. Tesla, Srbin, koji je imigrirao u Sjedinjene američke države, goste je često primao u svojoj laboratoriji gde su njegovi prijatelji kao što je to bio Samuel Clemens, bolje poznat kao Mark Twain, pozirali za prve fotografije koje su bile osvetljene sa elektronkama sa plinskim izbijanjem. Oni su sa razjapljenim ustima od čuđenja stajali u sredini prostorije gde su iz Teslinih specijalnih visoko frekventnih transformatora prštale duge iskre. Ponekada je njihov domaćin stajao na kiši od iskrica visokofrekventne struje, dok je u njegovoj ruci svetlela staklena cev, a da pri tome nije bila spojena nikakvim žicama. Teslina kreativnost i intelekt privlačili su druge zvezde kulturne scene kako u hotelskim dnevnim sobama tako i u privatnim salonima, a među njima su bili pisac Rudyard Kipling, arhitekta Stanford White, pijanista Ignace Paderevski i pisac John Muir. Tesla je bio čovek protivrečnosti, trezven i distanciran, ali i šarmantan. Iako je bio samotnjak, znao je privući ljude oko sebe. Vitak i visok, uvek savršeno obučen, svojim aristokratskim držanjem i svojom elegancijom izazivao je pažnju. Njegovo najuočljivije obeležje bila je njegova magnetska privlačna snaga, kombinacija dobrog izgleda tamnog tipa, intezivnih plavih očiju i tajanstvene aure. Činilo se da će svet padati tik ispred njega.  

Kada je Nikola Tesla preminuo 1943. godine u dobu od osamdeset i šest godina, njegovi izumi i teorije bili su većinom zaboravljeni i posmatrani sa nepoverenjem. Njegov plan da snabde svet sa slobodnom energijom, stavljen je ad acta. Mnogi su od kasnijih istraživača na području energije koji su se divili Tesli, naišli na iste probleme kao što je finansijska oskudica i dominantna opozicija koja je dovela do njegove propasti.

 

 

TESLIN SUKOB SA EDISONOM

 

Thomas Edison je sreo Teslu prvi put 1884. godine. Edison je tada već bio imućan, moćan čovek, a Tesla se tek uselio u SAD, sa nešto više od dvadeset dolara i jednim pismom preporuke u džepu od jednog njegovog nadređenog u fabrici Continental Edison u Parizu, gde je Tesla bio zaposlen nekoliko godina pre. Charles Batchelor je napisao Edisonu: "Poznajem dva velika čoveka, a Vi ste jedan od njih, drugi je ovaj mladić". Edison je Teslu zaposlio kao asistenta. Ovaj se u početku divio tome šta je Edison postigao na temelju pokušaja i grešaka i samo sa osnovnom školom. Obrnuto, Tesla je pridobio nevoljno poštovanje Edisona, tako što je radio osamnaest sati dnevno i sedam dana nedeljno i rešavao tehničke probleme. Ali, Edison je vrlo skoro izgubio svog marljivog asistenta. Tesla je opisao kako je mogao poboljšati učinak Edisonovog generatora, a Edison je odgovorio: "Evo vam pedeset hiljada dolara ako to uspete". Ali. kada je to Tesli nakon nekoliko meseci rada pošlo za rukom i kada je zamolio za novac, šokiralo ga je Edisonova izjava: "Tesla, vi ne shvatate američki humor". Budući da Edison nije platio, Tesla ga je napustio. Tri godine kasnije, nakon što je neko vreme radio kao građevinski radnik na jednoj njujorškoj ulici da bi zaradio za preživljavanje, Teslin život je krenuo na bolje. Dobio je priliku da razvije svoj sistem naizmenične struje za koji je izradio motor, generator i transformator i dao ih na patentiranje. Industrijalac i pronalazač George Westinghouse iz Pittsburgha, kupio je sve Tesline patente za svoj sistem i potpisao ugovor kojim se obavezao da će Tesli isplatiti gotovinski iznos i deonice plus naknade za tri licence od po 2,50 dolara po proizvedenoj konjskoj snazi.  

Edison se borio protiv razvoja naizmenične struje. Njegove su svetiljke radile na jednosmernu struju. Pri tome su elektroni tekli samo u jednom smeru. Jednosmerna struja se u vodovima može slati na udaljenost od samo nekoliko kilometara. Za razliku od toga, Teslina naizmenična struja, koja treperi u stalnom ritmu tamo-amo, može se prenositi na stotine kilometara sa žicama, visokonaponskim vodovima. Kod primaoca, transformatori smanjuju napon za krajnjeg korisnika. Edison nije želeo ni da čuje za prednosti naizmenične struje. On je uložio mnogo novca u sistem jednosmerne struje i smatrao je naizmeničnu struju pretnjom svom poslu. On je u svoju strategiju tokom tog strujnog rata uključio javno ubijanje pasa putem strujnog udara i objavu zastrašujućih pamfleta, sve u naporu da prikaže naizmeničnu struju kao smrtonosnu opasnost. Ali, uprkos Edisonovim napadima, pobedu su odneli Tesla i Westinghouse. Westinghouse je za osvetljenje svetske izložbe u Chicagu 1893. godine instalirao sistem naizmenične struje. Tesla je bio zvezda izložbe. U belom fraku sa belom kravatom i cipelama sa izolacionim đonovima od plute, stajao je na pozornici sa jednim od svojih Tesla-kalema, uređajem koji proizvodi jaku struju. Električne iskre su prštale i svetlucale i činile da sijalice u Teslinim rukama zasvetle. Masu je oduševio takav spektakl, a uspeh izložbe doveo je do izgradnje projekta hidroelektrane na slapovima Nijagare. Na kraju je Teslina strujna mreža na celom kontinentu dostavljala ogromne količine električne struje. Budući da je ugovor sa Westinghousom Tesli osigurao 2,50 dolara po konjskoj snazi, Tesla je ustvari celog života trebao dobijati veliki prihod. Ali, George Westinghouse našao se u finansijskim poteškoćama, budući da su konkurenti pokušavali da ga istisnu iz posla sa strujom. Tesla je pamtio da je Westinghouse verovao u njega kada niko drugi nije. I iako Tesla zasigurno nije imao ništa protiv posedovanja novca, bilo mu je važnije da firma Westinghouse preživi. Zbog toga je pocepao ugovor, prihvatio otpremninu i odrekao se na milione očekivanih dolara koji su mu bili osigurani u sporazumu o konjskim snagama.

 

 

POHLEPA ZA PROFITOM - GLAVNI RAZLOG SUZBIJANjA SLOBODNE ENERGIJE

 

Dok je Tesla pocepao ugovor da bi pomogao prijatelju, drugi su u njegovo doba samo jurili za zgrtanjem što je više moguće novca. Magnati su znali da steknu svoja bogatstva sa preduzećima za snabdevanje strujom. Ti su ljudi celu zemaljsku kuglu snabdeli sa električnim stubovima, transformatorima i vodovima. Preduzeća za proizvodnju električne energije na kraju su zakrčila reke i podsticala ljude na "bolji život sa električnom energijom". Tesla je opet želeo izgraditi energetski sistem koji je bez ikakvog troška trebao prenositi struju po celom svetu. Njegov predloženi sistem nije bio sistem "slobodne energije" u današnjem smislu energije iz neiscrpnog izvora, nego u tom smislu da je trebalo besplatno prenositi struju do korisnika. Za razliku od strujnog rata, ovo je bio rat koji Tesla nije mogao dobiti.

 

 

TESLINI PLANOVI ZA SLOBODNU ENERGIJU

 

Energija za svakog ko u zemlju ubode određeni prijemnik? Da, Teslin plan je bio da bežično prenosi kako vesti tako i energiju. Ovaj prvi slučaj poznajemo danas kao radio. Taj plan je bio dovoljno radikalan da navede Wall Steet da mu na kraju zatvori vrata pred nosom. U to doba su monopolisti za struju gotovo plivali u novcu, niko nije želeo probuditi vetar promene. Finansijski magnati poput bankara J. Pierponta Morgana već su pokupovali rudnike bakra. Nije bilo potrebno mnogo internih informacija da bi se došlo do zaključka da će strujni vodovi jednog dana prekriti najveći deo zemlje sa mrežama od bakarnih kablova. Kao da se oglušio na planove monopolista, Tesla je nastavio da podstiče zapanjujuće novu ideju, prenos besplatne struje po celom svetu. 1893. godine, iste godine kada je zaslepeo društvo sa osvetljenjem svetske izložbe, Tesla je na uglednom Franklin institutu iz Filadelfije govorio o zemljinoj rezonanci. Zemljina rezonanca je bio deo njegove vizije o bežičnom prenosu struje. Pri tome se radilo o tome da se električni impulsi odašilju sa prikladnom frekvencijom, odnosno, brzinom vibriranja kroz zemlju da bi se proizveli energetski talasi, isto kao što i žica klavira počne vibrirati kada se na nekom drugom instrumentu u istom prostoru proizvede taj ton na koji je žica podešena. Neki istraživači Tesle, osim toga veruju da je on mogao da navede zrak između gornje atmosfere i zemlje da stupi u rezonanciju kao što to čini zrak u zvučnom telu violine. I to bi odaslalo talase energije. Tada bi tu energiju trebalo uhvatiti sa antenom. Takva rezonancija značila bi ispunjenje Teslinih snova koje je izrazio tokom svog predavanja 1897. godine, u kojem je govorio o prenosu struje od mesta do mesta bez ikakve upotrebe žica. On je u svojoj viziji video kako se približava dan kada će takav sistem ubrzati prenos vesti, kontrolisati vreme i prenositi bezgraničnu energiju. 

Običnog čoveka bi njegova slava i niz povezanih predavanja na međunarodnom planu odbili da uopšte i razmišlja o takvim stvarima, ali Tesla nije bio običan. Njegove ideje i izumi bili su njegova strast, a sledećih nekoliko godina on je zatražio i dobio patente za sistem za naizgled utopijski bežični prenos energije i vesti, i po opasnost da time njegovi sopstveni predhodni izumi postanu suvišni.

 

 

TESTIRANjE BEŽIČNE ENERGIJE

 

1899. Tesla se povukao u planine Colorado Springsa da bi testirao svoje nove ideje. Na visokom pašnjaku izgradio je laboratoriju sa visokim naponom. To je bila jednostavna zgrada koja je bila izgrađena oko najvećeg Teslinog kalema na svetu i sa koje je gore štrčao neobičan jarbol. Dole, u podnožju Pikes Peaka radio je na svom novom cilju, da pošalje eletromagnetne vibracije kroz zemlju.  

Ne zna se tačno šta je u stvari Tesla postigao tokom svog boravka u planinama. Povremeno je pravio šture beleške, ali je ipak hrpu informacija o principima funkcionisanja takvog uređaja sačuvao isključivo u svojoj glavi. Njegovi nacrti se danas moraju prevesti u savremene elektrotehničke pojmove. Ali, legende o Tesli izviru iz činjenica iz njegovih eksperimenata u Colorado Springsu. Poput Boga nad munjama on je svoj snažan kalem promera 16 metara namestio tako da postigne pražnjenje od dvanaest miliona volti i izbaci preko trideset metara duge munje iz bakrene kugle na vrhu njegovog jarbola. Lokalno stanovništvo držalo se na udaljenosti budući da su se proširile glasine da poznati pronalazač može stvoriti munje koje jednim udracem mogu ubiti stotinu ljudi. Tokom eksperimenta grmljavina električnog pražnjenja mogla se čuti na udaljenosti od barem 25 kilometara. 

Zadovoljan što sada zna dovoljno da svoju viziju bežičnog prenosa pretvori u delo, Tesla se u januaru 1900. godine vratio u New York. Angažovao je jednog arhitektu koji mu je napravio nacrt drvenog tornja visokog 47 metara iznad zgrade izrađene od cigala na Long Islandu. Sa bakarnom elektrodom u obliku pečurke na svom vrhu toranj je trebao služiti kao džinovski odašiljač. Tesla je taj projekat nazvao Wardenclyffe i zamislio je stanicu koja je trebala da šalje energiju i vesti preko više kanala na svim radio talasnim dužinama. 1902. godine toranj i kvadratna zgrada sa bočnom dužinom od trideset metara, u koju su se trebali smestiti mašinska soba i laboratorija, bili su gotovo privedeni kraju. Ali, Wardenclyffe nikada nije bio potpuno dovršen.

 

 

GOSPODAR NAD MUNjAMA JE PORAŽEN

 

Teslina vizija o bežičnom prenosu vesti toliko je uverila finansijske magnate poput Morgana da su finansirali njegovo istraživanje, ali nisu uvideli da je njegova namera ustvari bila da struju ljudima svuda poklanja besplatno. Taj deo svojih predloga Tesla je izostavio kada je 1900. razgovarao sa Morganom, svojim glavnim finansijerom, o finansiranju Wardenclyffea. Umesto toga spomenuo je mogućnosti, kojima će se Morgan sigurno otvoriti, naime, monopolističkog kontrolisanja svih radijskih stanica. Ali, Morgan je Tesli na raspolaganje dao ograničena sredstva. Tri godine kasnije, tokom očajničkog traženja više novca pronalazač je bankaru otkrio svoje prave namere. Verovatno nikada nećemo saznati kako je Morgan reagovao na te novosti. U svakom slučaju, taj finansijski magnat je investirao u industrijske grane koje su bile povezane sa proizvodnjom energije i sigurno nije bio poznat po svojoj darežljivosti. On je ostavio Teslu da propadne. Posao je napredovao samo sporadično, dok je Tesla očajnički pokušavao da pronađe druge finansijere kao i da razvije komercijalne proizvode sa kojima bi mogao da plati svoje račune. Građevinski radovi su na kraju prekinuti 1906. godine, a jedanaest godina kasnije, nakon što je Tesla izgubio svoju hipoteku na Wardenclyffe, taj je toranj srušen radi njegove vrednosti kao otpada.

 

 

PRAVI GENERATOR SLOBODNE ENERGIJE

 

Postoje nagoveštaji da je Tesla bio zainteresovan i za slobodnu energiju u savremenom smislu reči; za energiju iz bezgraničnog izvora koja se pretvara u koristan oblik. U junu 1902. godine u New Yorku objavljen je članak o čoveku sa Kanarskih ostrva po imenu Clemente Figueras koji je tvrdio da je izumeo električni generator kojem nije potrebna primarna snaga, to jest, nije mu bio potreban spoljašnji izvor energije. Jednog dana, nakon što je taj članak već bio objavljen, Tesla je napisao svom prijatelju Robertu Johnsonu, uredniku Century Magazina, da je on sam već izumeo takav uređaj. A 1934. godine Tesla je citiran u Timesu rečima: "Nadam se da ću živeti toliko dugo dok ne budem u stanju da nasred ove prostorije stavim neki stroj i stavim ga u pogon sa energijom iz medija u pokretu oko nas." 

Na koje je od njegovih izuma Tesla mislio? Oliver Nichelson, naučnik i istoričar iz Utaha bavio se detaljno tim pitanjem. On kaže da je uređaj koji se naizgled uklapa u Tesline opise, aparat za korišćenje energije zračenja za koji je 1901. izdat patent. Nichelsonova istraživanja ukazuju na to da je Tesla u to doba verovatno već radio na svom generatoru "slobodne energije" pre nego što je razradio veći članak za izdanje časopisa Century iz juna 1900, a u kojem se opisuje bežični prenos energije. On piše da uređaj kojim se energija uzima direktno od Sunca nije delotvoran i stoga nije najbolje rešenje. Neki istraživači su to protumačili na taj način da je Tesla iz svog iskustva sa Wardenclyffeom shvatio da bi slobodno tržište uvek bilo zatvoreno za uređaj na "slobodnu energiju" kao što je njegov aparat na energiju zračenja i da bi magnati finansirali samo onaj bežični sistem koji obećava i profit. Ali, članak u Centuryu koncentriše se ipak na uređaj koji ne bi bio samo u stanju da sam sebe održava u pogonu, nego bi crpeo energiju iz vazduha u okolini da bi osvetljavao gradove. Kao "najverovatnijeg kandidata" za crpljenje energije iz kosmosa Nichelsen je identifikovao Teslin neobičan kalem za elektromagnete za koje je Tesli 1894. godine izdat patent broj 512.340. Nichelson je objasnio da bi oblik kalema omogućio tom sistemu stvaranje ogromnih količina energije dok bi samo mali deo te energije bio potreban za održavanje njegovog sopstvenog funkcionisanja. On je to uporedio sa automobilom sa vrlo velikim rezervoarom koji troši samo dve litre na stotinu kilometara.

 

 

TESLIN PAD I USPON

 

Kada je Nikola Tesla preminuo, njegova velika dostignuća iz poslednjih deset godina 19. veka, najvećim delom su bila zaboravljena, a ljudi su se uglavnom prisećali njegove privatne ekscentričnosti, kao što je bio njegov ekstremni strah od bakterija ili njegova sklonost da podari neobičnu privrženost pitomoj golubici i da u njenim očima posmatra odraz života punog skrivenih mističnih čežnji.  

Da li su Teslin progon iz istorijskih knjiga inscenirali oni koji su se osetili ugroženim njegovim snovima o slobodnoj energiji? Neki veruju da je to tako. Studenti dobijaju utisak da je on izumeo Teslin-kalem, da je jedna merna jedinica nazvana po njemu, i to je sve. Široj javnosti Teslino ime nije poznato.  

Ako su moćnici stvarno pokušavali u javnosti da izbrišu sećanje na Teslinu genijalnost, tada ta strategija nije uspela u potpunosti. Danas gotovo svaka veća knjižara u svojoj ponudi ima Teslinu biografiju. A od kraja šezdesetih godina obnovljeno je zanimanje pronalazača za Teslu. Tehničke informacije o njegovim teorijama i izumima distribuiraju se preko faksa ili kompjuterskih načina prenošenja informacija, a mnogi današnji istraživači smatraju Teslu ocem modernog Pokreta nove energije. I oni sada osećaju poteškoće koje je on morao trpeti gledajući nadmoćnog protivnika.

 

 

TESLA OSTAVLjEN NA CEDILU

 

Smatram da se saga o Teslinim vrtoglavim finansijskim problemima vrti oko njegovog spomenika za prenos slobodno dostupne energije, oko Wardenclyffea. Margaret Cheney u svojoj klasičnoj biografiji: Nikola Tesla - pronalazač, čarobnjak, prorok; piše o raznovrsnim razlozima koji su doprineli da Teslu napusti sreća. Ona kaže da je Tesla pre svoje propasti ispričao svom saradniku da mu je J.P.Morgan jednom dao nepotpisan blanko ček i rekao mu da sam unese sumu koja mu je potrebna. Nakon Tesline propasti taj bankar navodno nije odgovorio ni na jedno Teslino pismo, a i drugi finansijeri na Wall Streetu su mu okrenuli leđa do kraja njegovog života. Možda su ga smatrali opasnim sanjarom? Jedan od komentara koje je dao Tesla u jednom pismu, kojim je molio finansijsku pomoć od jednog svog saradnika, glasio je: "Moji su me neprijatelji vrlo uspešno prikazali kao pesnika i vizionara". Drugi autori davali su različita objašnjenja za Teslinu propast. Istoričar Stephen S. Hall pretpostavlja da je Teslin pad mogao biti protivudar iz akademske zajednice. Tesla nije prihvatio njihovu igru, nije pokazivao interes da bilo kakav članak dostavi nekoj akademskoj publikaciji. Hall takođe smatra da su Teslin talenat kojim je okupljao ljude oko sebe, njegove javne priredbe kao i svetska izložba 1893. godine, možda probudili zavist njegovih kolega. Dva druga istoričara nove generacije, Oliver Nichelson i Christopher Bird, smatraju da je Tesla svojim savremenicima predstavljao zagonetku: "Njegove predstave bile su toliko napredne da nauka i industrija njegovog vremena nisu bile u stanju da shvate njihovu bit i dimenzije.

 

 

TESLINI POSREDNICI PROTIV SMITHSONIAN INSTITUTA

 

Dok neki od današnjih Teslinih pristalica nastavljaju sa njegovim istraživanjem, drugi se trude da ga buduće generacije ne zaborave. John Wagner, učitelj iz Dextera, Michigan, zauzima se da se istorija ne seća samo Tesline smetenosti, koja je sve jasnije izlazila na svetlost dana što je naučnik bivao stariji. Sve do njegove penzije 1993. godine, Wagner je 10 godina predavao o tome šta je Tesla sve postigao na svom vrhuncu, umesto da se koncentrisao na poslednje dane tog čoveka. Wagner je želeo da njegovi razredi u trećoj godini školovanja saznaju o celovitoj istoriji, uključujući i činjenicu, da Smithsonian Institute, nacionalni muzej SAD-a u Washingtonu, nije pokazao stalnu izložbu o Tesli. 

Njegovi učenici su dvostruku nepravdu videli ne samo u tome što u Smithsonian Institutu nije bilo izložbe o Tesli, nego i u tome što je u okviru velike trajne izložbe o Thomasu Edisonu bio prikazan višefazni generator, koji je ustvari bio jedan od Teslinih izuma. Na njemu se nalazi Teslin patentni broj, ali javnost stiče utisak da je njegov začetnik Edison. Pobuna dece dovela je do kampanje "Dignite Smithsonian u vazduh" - reci "Bust the Smithsonian" stajale su na majicama koje su prodavali Wagnerovi učenici. Ali, kada su ponudili da će donirati Smithsonian institutu jedno Teslino poprsje, Barnex S. Finn, upravnik elektro-dela u muzeju, odbio je da prihvati takav poklon rekavši: "Ne možemo ga upotrebiti". 1979. godine Finn i njegov štab napisali su knjižicu pod naslovom: "Edison - Lighting a revolution". Jedno poglavlje koje obuhvata sedamnaest stranica sa naslovom "Početak elektro doba" kaže da će navesti sve osobe koje su bile važne za početak, pa čak i tehničare koji su radili kod Edisona, ali u njemu nema ni reči o Tesli. 

Wagnerovi učenici su dobili neočekivanog saveznika u rock bandu Tesla, čiji članovi su se mogli videti na MTV-u kako mašu naokolo listovima Teslinih potvrda o patentima. Učitelj je tom sastavu poslao pismo u kome je objasnio cilj učenika. 1989. godine to pismo je navelo kalifornijski rock sastav da svrati u Michigan, a dvadeset i osam uzbuđenih devojaka i mladića zguralo se, radi ekskurzije do Univerziteta Michigan u Ann Arboru, u autobus tog banda kojim su putovali na turnejama. U univerzitetskoj biblioteci za inženjerstvo i nauku deca su muzičarima pokazala porsje Nikole Tesle kao ponosnog mladića, koje je izrađeno zahvaljujući novcu koji je taj razred skupio prethodne godine. Band se složio da bi se to umetničko delo trebalo izliti u bronzi i ponudio je pomoć deci u njihovim nastojanjima da taj kip postave u Smithsonian Institutu. 

Ali, muzej je i nadalje odbijao njihovo nastojanje, a još uvek se Tesli i njegovim dostignućima u Smithsonian Institutu ne odaje gotovo nikakavo priznanje.

 

 

EDISON JE TAJ KOJI SE SLAVI, A NE TESLA

 

Je li u određenom trenutku ovog stoleća donesena odluka da se Tesla ne samo finansijski bojkotuje, nego i ukloni iz istorijskih spisa Sjedinjenih američkih država, a Edison proglasi zvaničnim ocem doba električne energije? Ne bih želeo oštetiti Edisona, koji je bio izuzetno produktivan i postigao veličanstvene stvari za doba električne energije, oduzimajući mu ugled koji mu pripada. Ali, ipak, smatram da ogromna razlika u tretiranju Edisona i Tesle pokazuje samo jedan deo veće slike koja se sastoji u tome da jedna grupa iz svog koristoljublja pokušava manipulisati javnim mnjenjem. Edisona je svet nakon njega podigao na presto nakon velikih akcija na području odnosa sa javnošću. 1929. godine više od pedeset članova vojne i industrijske elite, među kojima je bio i John D. Rockefeller ml., Julius RosenWald, Henry Ford, Harvey S. Firestone, Herbert Hoover i general John H. Pershing, osnovalo je odbor za proslavu stogodišnjice svetlosti da bi proslavili ono što je tada nazvano "izraz zahvalnosti Thomasu Alvi Edisonu od celog sveta, povodom 50. godišnjice izuma njegove sijalice". Kao deo te proslave omiljeni pisac tekstova pesama George M. Cohan napisao je pesmu Thomas A. Edisonu. Čarobnjak sa stihovima poput ovih: "O, recite, možete gledati sa svetlom koje je on dao vama i meni. Kakav je to samo veliki čovek, kakav veliki stari čarobnjak". Odbor je pismo sa Cohanovom pesmom poslao načelnicima opština i učiteljima, a u njemu je stajalo da je ta pesma "posveta najvećem živom Amerikancu, a toj posveti doprinećete ako je budete pevali u svakoj pogodnoj prilici". 

Osećaji javnosti možda bi pošli drugim smerom da se građanima reklo da im je Nikola Tesla želeo omogućiti besplatan pristup električnoj struji. Ali, za razliku od hvalospeva Edisonu od strane Odbora povodom proslave stogodišnjice svetla, Teslu nikada nije slavio jedan takav sloj ljudi. I dok se neka referentna dela koncentrišu na njegovo delo, druga više poklanjaju pažnju njegovim osobenostima. Na primer, biografska enciklopedia Isaaca Assimova "Biografic Encyclopedia of Science Tehnology" obuhvata 25 godina njegovog zivota sa rečenicom:"Poslednja četvrtina njegovog (Teslinog) života degenerisana je njegovom ekscentričnošću". (Na to je jedan današnji pronalazač rekao: "Svi bismo trebali biti tako žestoki"). 

Mislim da Edison nije bio jedini pronalazač koji je prikazan velikim na Teslin račun. Zbog čega, na primer, udžbenici zanemaruju odluku Višeg suda Sjedinjenih američkih država protiv Gugliema Marconia u Teslinu korist? 1901. godine kada je Marconi preko Atlanskog okeana poslao svoj poznati radio signal, Tesla je rekao: "Samo neka nastavi. On koristi sedamnaest mojih patenata". Viši sud je 1943. godine nakon Tesline smrti ispravio grešku, na taj način što je to objasnio time da je Tesla bio jedan od tri pronalazača na prelazu stoleća koji je pre Marconija patentirao rasklopne krugove prijema, ali, u udžbenicima i drugim istorijskim prikazima Marconi se i nadalje prikazuje kao otac radija. Kratka publikacije Smithsonian Instituta "Book of Inventions" (Knjiga izuma), sadrži poglavlje o radiju. Uprkos odluci Višeg suda Teslinom se delu ne odaje priznanje.

 

 

PONOVNO OTKRIĆE TESLE

 

Legenda o Nikoli Tesli živi i dalje, iako je previđen u udžbenicima. Stotinu godina nakon njegovog doba slave, nastaje mnogo knjiga o novoj energiji različitih gledišta njegovih istraživanja, a sve veći broj mladih istraživača i pronalazača na celom svetu prebire po njegovim patentnim spisima tražeći važne dokaze. 

Tesline pristalice organizovale su se u različite grupe. Najveća je International Tesla Society sa sedištem u Colorado Springsu, Colorado, koja prodaje knjige i video kasete i vodi Tesla muzej. Ta grupa broji više od 7000 članova. Tesla je takođe dao podsticaj nizu novina i časopisa. Rusi su pokazali veliko zanimanje za Teslin rad. Ali, to je istraživanje većinom sprovođeno u uslovima hladnog rata. Zbog toga, o tome postoji samo malo objavljenih dela. Priča se da je, na primer, vrhunski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade, Peter Kapitsa, svoje poslednje godine proveo u intezivnom proučavanju Teslinih spisa. Prema Margaret Cheney, Kapitsa je želeo napisati dodatak Teslinom radu o loptastim munjama, o jednom delu njegovih eksperimenata za bežično prenošenje energije. Početkom sedamdesetih godina naučnici iz bivšeg Sovjetskog saveza pohrlili su u Muzej Nikole Tesle u Beogradu, da bi istraživali Tesline beleške i uređaje. Istraživači nove energije dr. Andrew Michorovski iz Otave saznao je za opširna istraživanja Akademije Nauke SSSR-a prilikom svoje posete muzeju 1975. godine. Direktor muzeja, profesor Aleksandar Marinčić, pokazao je Michorovskom debelu knjigu sa malim slovima. "Vidite šta ste pronašli. To je bio samo privremeni izveštaj", rekao je Marinčić. Michorovski smatra da bi Sovjeti na osnovu svog istraživanja Tesle mogli izvoditi eksperimente sa vrlo futurističkim tehnikama. Ruskom fizičaru dr. A.V.Chernetskiju dogodila se slučajno ponovo jedna Teslina nezgoda, u kojoj je 1899. godine pregoreo generator hidrocentrale iz Colorado Springsa. 1971. godine Chernetskij je zajedno sa svojim kolegom izveo eksperiment u kome je napravljena velika loptasta munja iz koje su prskale iskrice. Udar električne energije koji je pri tome prošao kroz strujne vodove na Institutu za vazduhoplovstvo u Moskvi, doveo je do prevelikog napona i razorio strujnu podstanicu. To se dogodilo u pokušaju da se konstruiše jedan uređaj prema Teslinom konceptu koji prizvodi više energije nego što troši.  

I danas postoji zanimanje za Teslin koncept bežičnog prenosa struje. To je tema diskusija na konferencijama o novoj energiji, a različite grupe poput Institute for New Energy sa sedištem u Salt Lake Cityu, Utah, nastavljaju sa istraživanjem. 

Drugi se istraživači zanimaju za Teslin rad o rezonanciji Zemlje. Teslini naslednici sa strahopoštovanjem posmatraju njegove eksperimente sa jakim elektromagnetskim talasima koji okružuju Zemlju i pri tome bi se trebali pojačavati. Vodeći eksperimentator Ron Kovac iz Colorada pronašao je da je Teslina oprema ustvari mogla da proizvodi vrlo jake talase za zemljinu rezonanciju, ali kaže da današnji istraživači tek počinju da shvataju Teslin rad. 

Jedan drugi Teslin izum koji su današnji istraživači nastavili dalje da razvijaju, je njegova turbina bez lopatica. Turbine koje pokreće struja iz vazduha, vode ili pare uobičajeni su sastavni delovi konvencionalnih sistema proizvodnje struje. Ali, Teslina turbina je delotvornija, jednostavnija i jača. Ona može da dobija dodatnu energiju iz neiskorišćene toplote uobičajene turbine ili iz drugih vrsta neiskorišćenih energija, koje se npr. pojavljuju kod naftnih ili plinskih rafinerija. Istraživač Jeff Hayes navodi da bi proizvođači automobila mogli koristiti turbinu bez lopatica kako bi zamenili na hiljade pokretnih delova u klipnom motoru, čime bi se udvostručio vek trajanja motora. Jeff Hayes, začetnik Udruženja konstruktora Teslinih motora u Milwakeeu, Wisconsin, kaže da bi Teslin motor uz energiju koja bi se uštedela prilikom same izrade automobila utrostručilo i iskorišćenje goriva. On objašnjava kako se turbina uklapa u koncept super delotvornog elekro automobila: kao Teslina turbina bez lopatica koja pokreće visokofrekvencijski Teslin uređaj za proizvodnju naizmenične struje, koji opet pokreće elektromotor. Hayes kaže da bi se, kada ne bi postojao politički otpor protiv postavljanja takvog sistema, ta tehnologija mogla razvijati "gotovo na licu mesta". Ipak, on predoseća da vlada ne bi podsticala sistem, koji guši potrošnju benzina budući da jedan deo državnih prihoda potiče iz poreza na benzin. Teslina turbina može proizvoditi i struju kada se priključi na postrojenje generatora.

 

Jeane Manning SLOBODNA ENERGIJA Revolucija 21. veka, Omega-Verlag, ISBN 3-930343-04-0

 

 

PURPURNE PLOČE ZA PURPURNE ISKRE

 

Već smo naučili da svaki materijalni predmet i svako ljudsko biće vibrira sa individualnom frekvencijom koja se može meriti. To je energija životne snage, na kojoj počivaju univerzalna harmonija i sinhronizovanost, zaboravljene duge i zaboravljene melodije. Oni čine jedinstvo univerzuma, koji je potvrdio Clove Backester sa svojim otkrićem primarnog shvatanja. U Indiji ta životna energija naziva se Prana. Ali, bez obzira na njeno ime, bez te snage ne možete živeti, a trenutno koristite samo jedan mali deo. Vaš duh na nivou treće dimenzije može koristiti životnu energiju u svrhu usklađivanja sa kosmičkom svesti četvrte dimenzije (vaše više Ja). Tada ćete "videti svetlo" i uklopiti se u harmoniju univerzuma, jer kod tih boja i zvukova prima se sve ono magično, rađaju se sva čuda. Postoji mnogo mogućnosti da se uskladite. Ne samo jedna ili dve. Mnogo. Jednu od mogućnosti predstavlja Teslom inspirisano otkriće u doba Wassermanna koje zbog nedostataka boljeg izraza nazivam purpurnim pločama. Znanje o tim pločama stiglo je sa viših sfera na Zemlju kroz duh i razum čoveka kojeg je Nikola Tesla poznavao i detaljno proučavao njegova otkrića. Anodizirane aluminijumske ploče proizvode se u dve veličine 8,5x5,5 cm i 21x21 cm. Već samo mala ploča može postići veliko čudo, ali smatram da je u različite svrhe korisno pri ruci imati obe te veličine. Ploče se anodiziraju ljubičastom bojom, lekovitim zrakom u duginom spektru. Time se menja atomska struktura ploča tako da budu sa visokofrekventnim vibracijama životne snage koja je na vrlo komplikovan način povezana sa poznatom energijom negativnih jona. "Purpurne energetske ploče" okružene su energetskim poljem, a ta energija je u stanju prožeti sva živa bića: biljke, životinje i ljude. Ta se životna snaga može meriti na više načina, na primer: elektronskim uređajima. Kod te metode merenja jačina energije neke osobe koja još nije potpuno osvetljena može da na skali postigne vrednost 20. Kada se istoj osobi pruži purpurna ploča, jačina energije se odmah povećava na vrednost 90 ili 95. Ali, ona ne ostaje na tom stanju. Kada se ta ploča koristi stalno, izmenjena energija može iznositi 100. Možda će energija biti čak viša od 100, jer do sada nema instrumenata sa kojim bi se životna snaga mogla meriti u potpunom obimu. U svakom slučaju, primenom ovog "čarobnog uređaja" povišava se vaša frekvencija, a to je sigurno potrebno za vaš spiritualni razvoj. Pomaže vam i na putu do regeneracije stanica. Vi ne morate tačno znati kako ploče funkcionišu. Puno je važnije znati šta ploče mogu učiniti za vas. One postižu toliko malih čuda (neke ćete sami otkriti) da ih je teško sve tačno opisati. Evo samo nekoliko primera: najvažnije delovanje ploča sastoji se u tome što polako, ali sigurno povisuju frekvenciju vibracija osoba koje ih koriste. Osim toga uz njihovu pomoć mogu se smanjiti negativne vibracije u prehrambenim namirnicama, vodi, drugim tečnostima i duvanu. Mnogi vlasnici ploča svoje namirnice već u torbi ostavljaju 15 minuta na velikoj ploči. Putnici su vrlo često doživeli da su se razboleli zbog ukusa vode u stranim zemljama. Ali, ako stave vodu u čaši na purpurnu ploču i puste da energija dotiče dva ili tri minuta, ništa im se neće dogoditi. Cigarete postanu blaže ako se ostave 15 minuta na purpurnoj ploči, a ananas gubi svoj kiselkast ukus i postaje sasvim sladak. Kod mene je najkorisnije delovanje te ploče povezano sa bolovima. Kada se purpurna ploča stavi na opekotinu ili posekotinu ili se koncem ili uzicom pričvrsti na bilo koje bolno mesto na telu, vidno se ubrzava proces zarastanja. Bol jasno popusti, ili začuđujuće brzo nestane. Većinom to traje samo pet do deset minuta, retko duže od dvadeset. Energija ploča dovodi do vibracije ozleđenih stanica ili ozleđenog tkiva na normalnu frekvenciju. Dakle, zarašćivanje ili nestajanje bola može se svesti na to da se zahvaćeno područje tela ponovo dovodi u ravnotežu. Kada je jedan od građevinskih radnika koji su pomagali pri renoviranju moje kuće u Coloradu, jednog jutra na posao došao sa strašnom migrenom i želeo uzeti bolovanje, pričvrstila sam malu purpurnu ploču na njegovo telo pomoću kaiša kućnog ogrtača. Zamolila sam ga da tu ploču ostavi 15 minuta. Doduše, on je sa njom izgledao vrlo glupo, ali se povinovao mojoj molbi. Kada sam se nakom 5 minuta želela raspitati o njegovoj glavobolji, sedeo je na merdevinama i zbijao šale. Pogledao je dole ka meni, nasmešio se i rekao: "Nestala je. Kao da je isparila". "Dobro, onda mi možete vratiti moju purpurnu ploču", rekla sam i nasmešila mu se. Obradovalo me je što sam još jednom videla da ploča nije zakazala. Ali, on je ozbiljno odvratio: "O, ne. Ne dam vam ploču. Ostaviću je ceo dan na sebi, a onda ću je poneti kući!". On se naravno šalio, ali sam mu ipak poklonila ploču. Radovao se kao da sam mu poklonila čarobni štapić, a na određeni način je to i bila. Ko sa purpurnom pločom leči svog prijatelja, uvek će ga napadati da mu pokloni takvu ploču, zbog toga je mudro za slučaj nužde imati nekoliko takvih ploča. Upravo prikazani slučaj samo je jedan od mnogih kod kojih sam tokom godina mogla videti kako purpurne ploče pacijentu odmah pruže olakšanje.  

Jednom drugom prilikom jedan mi je prijatelj sekao drva i povredio je ruku. Nadlaktica ga je strašno bolela, pa je odlučio da odmah ide kod doktora u Woodland park. Postavila sam ga na kauč, skuvala mu šolju čaja i zavezala purpurnu ploču na njegovu ruku. Dok je popio čaj i pojeo komad kolača, bol je nestala. Pet minuta kasnije ponovo je stajao u dvorištu i cepao drva. 

Posebno često koristim čudesno delovanje energetskih ploča da bi se oslobodila mučnine. Svaki put kad mi je loše, brzo uzmem purpurnu ploču, legnem u krevet na leđa i stavim ploču na solarni pleksus. Veća ploča u takvim slučajevima deluje brže, ali i manja služi svojoj svrsi samo što onda traje nekoliko minuta duže. Mučnina obično nestaje nakon pet minuta, većinom nakon jednog do dva minuta, a ponekad već nakon trideset sekundi. Ne znam šta bih radila bez tih ploča za smirivanje bolova, pa ih uvek držim pri ruci u slučaju da mi nekad hitno zatrebaju. Moje trudne prijateljice, koje su imale jutarnje mučnine cene purpurne ploče poput dragocenog dragog kamenja. Neki moji prijatelji stavljaju ploču u svoju jastučnicu (na donju stranu, ne direktno ispod glave) i noću spavaju na njoj. Energija prodire kroz sve osim kroz metale. Čovek se ujutro probudi sa više energije i oseća se kao da je spavao punih osam sati, pa i kada je to bilo manje. Ali, ima i ljudi koji svoju frekvenciju vibracija ne mogu povisiti na taj način, zbog toga što vrlo osetljivo reaguju na energiju tako da celu noc probdiju! U svakom slučaju, ploča bi se u takvim okolnostima trebala upotrebiti najviše jednom ili dva puta nedeljno, ili ako sledećeg jutra morate vrlo rano ustati i potrebno vam je posebno mnogo energije za važan razgovor ili važan termin. Postoje ljudi koji se osećaju energičnije i manje umornima kada dva puta dnevno nose purpurnu ploču 30-60 minuta u svom gornjem džepu na bluzi ili košulji. Svaki čovek reaguje drugačije. Ako čovek malo eksperimentiše brzo će saznati kako će najbolje primeniti ploče. Osim što purpurne ploče smiruju sve vrste bola za najkraće moguće vreme i pokazuju različite druge efekte, postoji još jedna primena u koju gotovo da ne poverujete. Ona se da videti i pojavljuje se neuočljivo. Ipak se bojim da nema drugog načina da vas stvarno uverim u to; morate to sami jednom pokušati. 

Već smo naučili da svaki čovek titra sa individualnom frekvencijom svetlosnih talasa. Na toj metafizičkoj istini ili činjenici počivaju brojna neslućena "čuda". Urođenici u džungli često odbijaju da ih fotografišu posetioci. Oni to objašnjavaju svojim "necivilizovanim" razumom (koji nije zamagljen smogom civilizacije) i sa budnim šestim čulom i trećim okom: tvrde da im onaj ko ih fotografiše, na misteriozan način "krade komad duše". 

To ni u kom slučaju nije tačno. Doduše, tačno je da im fotograf "krade" njihovu frekvenciju, ali to za nekoga ko je upoznat sa fenomenom individualne frekvencije vibracija, ni u kom slučaju nije misteriozno. Samim procesom fotografisanja individualna frekvencija slikane osobe prožima pozitivnu i negativnu sliku. Iz tog razloga ovo posebno čudo purpurne ploče funkcioniše samo onda kada negativ pozitivnog otiska koji se upotrebljava nije uništen i kada još negde postoji kod kuće ili u arhivi fotografa koji je te snimke napravio. Može se koristiti polaroidni snimak koji sadrži i pozitiv i negativ, poleđinu na poleđini. 

Pretpostavimo, da se vaše dete, vaš suprug, vaš ljubavnik ili vaš prijatelj (možda čak i poslodavac, komšija ili kolega) ponaša užasno i strašno vas provocira, kao što to mi svi s vremena na vreme i činimo što je u ljudskoj prirodi. Dotičnu osobu možete doslovno "preokrenuti" i to tako, iako ne trajno nego samo prolazno, da njeno negativno ponašanje pretvorite u pozitivno, tako da purpurne ploče upotrebite na sledeći način (ipak nemojte toj osobi reći da to radite).

Stavite polaroidni snimak ili pozitiv neke fotografije koja još uvek ima negativ koji nije uništen sa prednjom stranom na malu purpurnu ploču. Ali, sliku nemojte ostaviti na njoj duže od jednog sata. Većinom se već nakon 15 do 20 minuta može uočiti začuđujuća promena u ponašanju dotične osobe. Oduran, svojeglav, sebičan, gnevan i neljubazan čovek popusti i postane veseo, nesebičan, pun razumevanja i ljubazan. Tu primenu purpurnih ploča morate sami isprobati da biste shvatili to čudo. Već nakon nekoliko minuta dotična osoba će vas nazvati ili se pojaviti lično, zavisno gde je i kako je došlo do "razlike u mišljenju" (inicijativu možete i sami preuzeti). Ustanovićete da se ponašanje te osobe potpuno promenilo i da se ona izvinjava za svoje loše ponašanje ili svoje reči. Prvih nekoliko puta ostaćete bez reči i osetiti strahopoštovanje prema snazi te energije. To čudo možete izvesti pre komunikacije sa nekim čovekom kako bi vam telefonski razgovor ili susret protekao harmonično. Ali, nemojte zaboraviti da nikada toj drugoj osobi ne smete reći da to radite. Inače bi ona uz pomoć duha mogla blokirati ili negirati dotok pozitivne energije. 

Efekat purpurnih ploča se ne bi nikada trebao upotrebiti zbog neke sitnice, nego samo kada je stvarno važno da promenite vibracije između vas i te druge osobe. Nemojte pomisliti da se ovde radi o "crnoj magiji" kojom se ljudi prisiljavaju na menjanje odluka donesenih njihovom slobodnom voljom. Jer, to nije tako. Radi se o beloj magiji kojom se iako prolazno, menja vibracija neke osobe iz "negativne" u "pozitvnu" na određeno vreme. Drugim rečima kada neko okleva da učini nešto što tražite od njega, pomoću purpurnih ploča može se postići promena mišljenja samo onda kada ta druga osoba nesvesno teži toj promeni mišljenja. Inače purpurna ploča neće postići promenu mišljenja. U svakom slučaju tada imate moć da između dva čoveka stvorite novu atmosferu, neku vrstu primirja ili mira. A to tada vas i vašeg antipoda navodi da o vašim željama bez svađe razgovarate miroljubivim tonom bez gorčine i zle volje. 

Od mnogih slučajeva iz mog sopstvenog iskustva ispričaću vam o jednom posebno zanimljivom. Jednog me je dana posetila prijateljica iz Colorado Springsa u Cripple Creeku. Bila je sva u suzama, njen suprug kojeg je iskreno volela postao je alkoholičar. Ona je pokušavala sve, ali ga ništa nije moglo nagnati da prestane sa pijančenjem, iako je ustvari bio "religiozan" dobroćudan čovek i često je ponavljao kako želi prestati sa pićem, ali mu to ipak ne uspeva. Zamolila sam prijateljicu da mi na nekoliko dana pozajmi jednu njegovu sliku. Pogledala me je iznenađeno, ali mi je pružila polaroidnu fotografiju iz svog novčanika. Zatim me je iz sasvim razumljive znatiželje upitala šta nameravam sa njom. Budući da sam znala da još nije postigla stadijum spoznaje u kojem bi shvatila moć harmonijskih frekvencija univerzuma, i budući da sam imala predosećaj da bi njena neverica mogla osujetiti moje namere, izbegla sam odgovor. Nasmešila sam se tajnovito i rekla: "O, pokušaću malo s belom veštičjom magijom". Kada je moja prijateljica otišla, stavila sam sliku njenog supruga na jednu moju manju purpurnu pločicu ceo sat. "Fotometod" do tada još nisam nikada primenila na taj način i nisam znala šta će se dogoditi, odnosno šta se neće dogoditi. Sledećeg me je dana popodne nazvala prijateljica sa svog radnog mesta, iz jednog restorana. Bila je sretna i potpuno rastresena. "Nećeš moći da pogodiš šta se dogodilo pre nešto manje od sat vremena!", vikala je u slušalicu, "Jim je navratio za vreme svoje pauze i rekao mi je da je odlučio da prestane sa pićem. Želi potpuno da se odvikne. Osim toga, svake će nedelje ići u crkvu! Ovoga puta će to stvarno i učiniti. To sam osetila. Još nikada nije bio tako ozbiljan u vezi toga. Kako si samo uspela?". Rekla sam joj da me ta vest jako razveselila, ali da ne razmišlja o tome "kako", nego da prvo pričeka da vidi koliko je on ustvari ozbiljan u vezi toga. Dva meseca kasnije ponovo me je posetila u Cripple Creeku. Jim ju je svake nedelje vukao u crkvu i nije popio niti jednu kapljicu. Godinu dana posle još uvek je bio trezan. Rekla sam prijateljici da sam "molila" i pri tome koristila sliku, te sam joj sliku vratila. Nakon dve godine njen je muž počeo ponovo da pije. Tada sam prijateljici rekla za purpurne ploče, te sam bila nagrađena time što ona nije izrazila nikakvu sumnju, nego je pokazala apsolutno poverenje u magiju. Iako se u međuvremenu razvela, a njen muž živi u drugoj državi, zamolila me je za purpurnu ploču. Dala sam joj jednu ploču, ali sam je upozorila da se kod alkoholizma, za razliku od "normalne" primene, ne može predvideti koliko će trajati dok čudo ne počne delovati i da bi umesto uobičajenih 15 ili 20 minuta mogla biti potrebna duža terapija, jednom dnevno ili nekoliko puta nedeljno. Ona je to shvatila. To je bilo prošle godine. Prošle nedelje me je pozvala u Kaliforniju i ispričala mi da se Jim vratio kući i da je sada trajno izlečen. U drugoj državi je išao na odvikavanje i zaključio da će se vratiti kad više ne bude osećao želju za pićem. Njih dvoje su sretni poput dva goluba kao što je to znala reći moja irska baka. Naravno, da ne mogu obećati da se alkoholizam može uvek izlečiti pomoću purpurnih ploča, ali one ni u kom slučaju ne štete.  

Fotografija na purpurnoj ploči ne bi trebala ležati nikada duže od jednog sata (i po mogućnosti ne više od jednom ili dva puta nedeljno), zbog toga što neki ljudi vrlo ostljivo reaguju na energiju. Previsoka "doza" može dovesti do toga da "tretirani" čovek postane nervozan i dobije visok krvni pritisak. Kada neko eksperimentiše sa fotografijama svesno gajeći zlu nameru, ipak neće uzrokovati takvu reakciju, jer zakon univerzuma koji deluje na životnu snagu sprečava takav efekat, a nervozna napetost se ponovo vraća pošiljaocu poput bumeranga. To je nezaobilazan zakon magije u slučaju da neko pokuša zloupotrebiti svetu životnu snagu u zle svrhe. Od prekomerne doze čovek se mora čuvati samo onda kada je motivisan željom da pomogne drugom čoveku. Ali, i u tom slučaju, nervoza je vidljiva samo na kratko vreme, budući da prekomerna doza nije bila namerna. Još jednom treba reći: korisnik ploča bi mogao jako zažaliti, ako pokuša naškoditi drugom čoveku. Kako neki ljudi mogu osetljivo reagovati na te energije pokazalo se kada su se purpurne ploče u različitim klinikama stavile blizu duševno poremećenih pacijenata. Oni su reagovali vrlo različito, ali uvek vrlo žestoko. Ako želite pomoći duševno poremećenom čoveku preporučljivo je fotografiju ne ostavljati na ploči duže od pola sata.  

Dok vam je možda neobična energija purpurnih ploča čudna, posebno primena sa fotografijama, imajte na umu da naučnici već godinama uspešno eksperimentišu sa njima. Tako naučnici npr. sa njima uništavaju insekte, tako što osvetle fotografiju zahvaćenog područja, barem ortodoksni naučnici. Osim toga, nije važno da li je fotografija koju izlažete energiji snimljena tek nedavno, ili potiče iz doba kad je dotična osoba bila dete ili beba. Individualna frekvencija vibracija se ne menja. 

Prema mom ličnom iskustvu dužem od deset godina kod energetskog polja purpurnih ploča, do izlečenja nije došlo samo kod istegnutih mišića, bolesti meniskusa ili uklještenja kičme. Svaka bol drugog porekla ili znatno jenjava ili potpuno nestaje. Ovde evo još jednog posebnog saveta za ljubitelje biljaka: polivajte svoje biljke vodom koja je stajala na purpurnim pločama, pa će vaše biljke rasti znatno bolje. Stavite buket svežeg cveća na purpurnu ploču, i on će ostati svež dvostruko duže nego inače. Ne tvrdim da energije purpurnih ploča imaju efekat izlečenja u medicinskom smislu. One ni u kom slučaju ne trebaju služiti tome da zamene lekara za ozbiljne bolesti. Ali, što se tiče drugih čuda koje sam opisala ovde, otkrijte sami koliko delotvorne mogu biti te purpurne ploče! Tek kada doživite to delovanje, želećete u budućnosti da pored sebe neprestano imate purpurnu ploču. Mogu vam obećati da su te ploče puno korisnije od lekova koji se mogu nabaviti bez recepta, a koji se tako mnogo reklamiraju u svim medijima, a da lekari pri tome uopšte ne protestuju. 

Evo poslednjeg primera za primenu purpurne ploče (sami ćete otkriti mnoge druge primene): jedna moja prijateljica je učiteljica u osnovnoj školi u Coloradu. Ona je pronašla savršeno sredstvo kako da izađe na kraj sa drskim učenicima koji ometaju nastavu. U učionici stoji jedna stolica na kojoj je jastuk. Strogo je zabranjeno dodirivati jastuk ili se previše približiti toj stolici. Jastuk nazivaju "magični jastuk". Kada se neki učenik ponasa loše, mora sedeti petnaest minuta na magičnom jastuku. Tada se to dete (barem prolazno) ponaša poput pravog malog anđela. Naravno da ispod jastuka leži jedna od velikih purpurnih ploča. Moja je prijateljica time pronašla svoj sopstveni način izvođenja "purpurnog čuda". 

Mnogi ljudi koriste te purpurne ploče već više od petnaest godina. Ja svoje ploče imam više od deset godina, a ni nakon tako dugog vremena nisu izgubile svoju delotvornost. Kada se struktura atoma u aluminijumu promeni, ona ostaje očuvana u tom novom obliku možda zauvek. Ploče nemaju "naboja", one su samo promenjene kako bi titrale sa životnom snagom univerzuma, ili kako je to Tesla rekao, sa "slobodnom energijom". 

Ja sam sama odabrala pojam purpurne ploče da bih opisala te energije. Ustvari te ploče imaju muzički "zvuk" ljubičaste boje duginog spektra. To odgovara sedmom zraku "ljubičastog plamena" Comte de St. Germania. U metafizici je ljubičasta boja isceljujućeg zraka spektra.

 

 

MOGUĆNOST PRIMENE I REZULTATI

 

Dovoljno je ploču npr. nositi u džepu. Nije potreban direktan kontakt sa telom!

Noću se ploča može ostaviti ispod jastuka!

Ploča bi se svake 2-3 nedelje na nekoliko minuta trebala prazniti i osvežavati pod tekućom vodom!

Iskustva osoba koje su ih primenile:

 

Agresivnost: Iskustvo na udaljenost. Fotografija dotične osobe stavljena je na purpurnu ploču. Nakon tri dana ta se osoba smirila. 

Akupunktura: Postignuti su dobri rezultati sa uklanjanjem bolova i energetiziranjem sa okruglim pločama (color discs). U ti svrhu su upotrebljen ploče na mestima za akupunkturu ili na zglobovima. Time se na vrlo blagi i intezivan način radi akupunktura da bi se postiglo posebno brzo delovanje.  

Alkoholičari: Izlečeni su stalnim nošenjem ploče. 

Alergija na voće: Voće je preko noći stavljeno na ploču. Alergija je vidljivo popustila nakon dva dana, a nakon jedne nedelje već se moglo jesti bez bojazni.  

Alergija na metale (npr. na nikl kod narukvica za satove, minđusa itd.): Stavili smo metalne delove pre nošenja na neko vreme na ploču. Alergija na metal je oslabila, odnosno nestala je. 

Starosne pojave: Kod starosnih pojava korisno je energiju pozivati direktno preko odgovarajućeg mesta na glavi preko epifize ili moždane žlezde. Ona je središnji nadređeni upravljački organ za telesno, duševno i duhovno područje. Izveštaji osoba sa starosnim depresijama i Alzheimerovom bolešću govore da je vidljivo harmoniziranje preostalih impulsa. Ti ljudi bolje spavaju, nisu više agresivni, ponovo jasno govore.  

Anksioznost/depresije: Iskustvo kaže da su se stanja bitno poboljšala (npr.strah od zubara itd.). 

Iščašena ruka: Zbog snažnih bolova na nadlakticu je zavezana jedna ploča. Nakon kratkog vremena bolovi su nestali, a ruka je ponovo bila potpuno u funkciji. 

Artritis: Kod artritisa u prstima bolesnik je osetio veliko olakšanje. 

Astma: Prilikom napada ublaženo je disanje. 

Ekcemi: Ploča je na nekoliko sati stavljena na ruku. Upala se povukla te je izvučeno mnogo tečnosti. Preko noći ploča je stavljena ispod jastuka. Nakon šest dana ruka je sve do laganog crvenila potpuno izlečena.  

Elektro-smog: Opterećenja sa elektromagnetnim talasima (npr. od televizora, kompjutera, mikrotalasnih-rerni, visokonaponskih vodova, itd.) najvećim su delom neutralizovana.  

Obogaćenje energijom: Nosite ploču 1-2 sata ili ceo dan na telu. U pojedinačnim se slučajevima može dogoditi da se ploča mora skinuti nakon dva sata budući da se pojavi određeni umor. 

Detoksikacija tekstila: Na posteljinu koja je sadržala otrovne tvari bila je na 15 minuta postavljena jedna ploča. Usledilo je testiranje sa prutom(rašljama) koji više nije pokazivao u negativnom smeru, nego u pozitivnom. 

Delovanje na daljinu pomoću fotografije (prema Lindi Goodman): Položite fotografiju na ploču (slika prema dole) da biste ili poboljšali narušenu atmosferu/harmoniju između dvoje ljudi ili podstakli isceljenje telesnih ili duševnih patnji. Ali, sliku ipak nemojte ostaviti na ploči duže od jednog sata! 

Išijas: Bol je ublažen nakon što je obolela osoba spavala na energetskoj ploči i nosila je preko dana na svom telu, dok je i dalje uzimala propisane lekove. 

Šestogodišnja povreda kolena: Nakon 15 minuta prislanjanja ploče, otečenost je splasnula, bolovi nestali, a koleno se ponovo moglo pokretati. 

Glavobolja: Pločicu držite neizmenično na čelu i slepoočnicama. Nakon jednog sata glavobolja nestaje. 

Grčevi: Petomesečna beba više nije imala grčeve i bolje je spavala na ploči. 

Bolovi u želudcu: Obolela osoba nosila je ploču na bolnom mestu. Nakon kratkog vremena bol se stišao. 

Migrena: Jedna je gospođa već 25 godina bolovala od migrene. Stavila je ploču blizu tela (u području aure, oko 20-30 cm udaljenu) i time je popustila napetost migrene. 

Ubod komarca: Noga koja je otekla zbog uboda komarca lečena je jedan sat sa pločom. Natečenost i bol su nestali. 

Istegnutost mišića: Jedna starija žena se istegnula dok je radila u dvorištu, a mogla se kretati samo uz velike bolove. Ploča je stavljena na jedan sat na kičmu na slabinama i nakon toga je obešena oko vrata. Nakon dva dana bol je nestao. 

Neurodermitis: Svrab je nestao. Nastavak terapije sa mastima povećava izlečenje. 

Bolovi u bubrezima: Ploča je nošena jedan dan i noć na bubrezima. Ona se zagrejala. Nakon primene bolovi su po prvi put postali podnošljiviji. 

Bolovi u ušima: Ploča je bila položena na uho preko noći. Nakon jednog dana bolovi su nestali. 

Rast biljaka: Jedna biljka tretirana je sa ovom pločom (stavljena je u zemlju). Nakon tri i po meseca bila je dvostruko veća od netretirane. Orhideja koja već sedam godina nije cvetala, počela je ponovo da cveta. 

Odvikavanje od pušenja: Cigarete su stavljene na ploču tri minuta. Cigarete više nisu "prijale". 

Lišaji: Odmah po primeni ploče, počeli su se povlačiti. 

Ispucana koža: Na više ispucanih rana na prstima koje su se već godinama bezuspešno lečile kortizonom, položena je ploča, što je dovelo do izlečenja. 

Nesanica: Ploča je stavljena ispod jastuka noću. Posledica je bio dublji i odmorniji san. 

Posekotine: Kod posekotina ploča je stavljena na to mesto da stoji oko 20 minuta na 1 mm dubine posekotine da bi se podstaklo zatvaranje rane. 

Uspeh u školi: 15-godišnja devojčica imala je loše ocene zbog poteškoća u koncentraciji. Ploča je stavljena 1 dan pre ispita noću ispod jastuka, a preko dana ju je nosila u džepu od pantalona. Radni učinak: odličan uspeh. 

Bolesti životinja: 11-godišnji nemački ovčar sa bolovima u kukovima dobio je svaki dan vodu za piće koja je bila tretirana sa pločom, a jednom mu je oko vrata ploča bila okačena na 15 minuta. Nakon nedelju dana pas je ponovo bio vitalan i živahan, a dlaka i oči su mu se sjajile, pa se činilo kao da više ne oseća bolove. 

Mučnina: Ploča je postavljena na solarni pleksus pri čemu je mučnina nestala nakon 15 minuta. 

Izrasline: Teslina ploča omotana je preko noći oko izrasline. Nakon tri nedelje hrskavičasta masa je gotovo nestala. 

Opekotine: Ploča je bila postavljena na opekotinu. Bol je odmah nestao, nije se pojavio mehur od opekotine. 

Uganuće: Izlečeno je u roku od tri dana. 

Zubobolja: Teslina ploča stavljana je na zub tri noći. Zubobolja je nestala. U mnogim slučajevima ona je nestala već u roku od jednog sata ili nakon nekoliko minuta.

 

Napomena

Ploče nisu zamena za lekarsku terapiju i time su ograničene na primene za koje nije potrebna lekarska intervencija. One se mogu upotrebiti samo kao dodatak medicinskoj terapiji, pa se ne smeju smatrati zamenom za terapiju.

Kod prikazanih iskustava radi se o pojedinačno različitim rezultatima, koji su postignuti kod primene ploča. 

Budući da je delovanje Teslinih ploča drugačije kod svake osobe, prethodno navedena iskustva ne mogu se smatrati opštim zaključcima. Ta iskustva služe samo tome da bi se svaki čovek, koji je otvoren prema tom području, podstakao da sam eksperimentiše sa pločama i sakupi sopstveno iskustvo. 

Često se zaboravlja da delovanje Teslinih ploča počiva isključivo na dotoku životne energije. To znači da se podiže samoisceljivanje tela. Ali, to ne znači da se sada materijalnom delu tela više ne moraju davati nikakvi lekovi! Samo je po sebi razumljivo da je važan preduslov, razuman način života.  

Takođe veoma je važno da se delovanje Teslinih ploča ne svede na magijsko područje! Oblici energije nisu magijski, a mogu se dokazati u praksi. Kada se povisi sopstvena količina energije tada to može doprineti lakšem spiritualnom razvoju. Ali, Tesline ploče, poput drugih nosioca energije iz područja svemirske energije, sadrže informacije, te služe kao pomagala za dalji razvoj, ali ni u kom slučaju nisu zamena za potrebno lekarsko lečenje!

 

"Zvezdani znakovi" Linda Goodman, Knaur Verlag, ISBN 3-426-04060-3