Медицина становања код Срба

Србско народно веровање о биљкама

Љубивоје Илић

 

Религија дрвећа и биљака код старих Срба била је веома развијена. Срби нису били изузетак у односу на друге народе, али је од значаја то да се много тога сачувало до данашњих дана кроз православно хришћанство, пре свега Бадњак и Запис.

Овај текст је део приче о народном веровању и пракси кроз векове.

 

 

Багрем

Robinia pseudacacia L. – Papilionaceae

 

Багрем није добро дрво и зато не треба да буде близу куће.

Срби су багрем звали нерод (без рода).

Калемљење багрема је скрнављење.

 

Калемљени багрeм између кућа – овде нема потомака !!!

 

Бели лук

Allium sativum L. - Liliaceae

 

У народној медицини, и у веровањима код Срба, бели лук између осталих биљака има почасно место.

На бели лук не сме никаква нечиста сила, па је коришћен у исхрани и ношен као амајлија. Једини услов за бели лук је да се не љушти ноктима.

Од мириса белог лука беже змије.

 

Божиковина

Ilex aquifolium L. - Aquifoliaceae

 

Божиковина је зимзелени лишћар и може се понегде наћи у буковим шумама.

Због декоративног изгледа се користи по градовима, али је Срби нису садили на окућницама јер је отровна биљка, а поготову плодови - црвене бобице, који могу у пролеће да преваре децу.

Ово дрво је у народу познато под именом „зеленика” и веома је дуговечно.

Код нас у Србији је најпознатија зеленика на источном улазу у манастир Студеницу.

 

Бор

Pinus silvestris L. - Pinaceae

 

Бор је изразито сеновито дрво ако је сам изникао на гробу или у близини.

Ако је бор намерно посађен на неком знаменитом месту, или га је посадила нека важна личност (краљ), онда постаје значајан и ту се окупља народ.

 

 

Бор поред манастира Никоље у Овчар бањи - култно место.

 

Божур

Paeonia officinalis (L.) Gouan, P. corallina Retz, P. decora Anders., P. tenuifolia L. - Ranunculaceae

 

По једној србској причи, божур је прво имао цвет беле боје, али је на Косову од крви србских јунака добио црвену боју и раширио се по Србији.

 

Босиљак

Ocimum basilicum L. - Labiatae

 

Босиљак прати сваког Србина кроз све озбиљније прилике у животу од рођења до смрти. Босиљак је Божји цвет и прво се у башти посади он, па тек друго цвеће. На Богојављење, у воду која се ујутру доноси са извора, стави се босиљак, па се истом сви укућани запоје. Освештаном водом свештеник кропи вернике и благосиља уз помоћ босиока. У води у коју је потопљен босиљак купа се породиља после порођаја, као и новорођенче до 40 дана.

О Божићу се извор са којег се пије вода кити босиоком.

Стари Срби и Србкиње кад иду у цркву носе струк босиока и стављају га поред иконе.

Два дана у години су посвећени босиоку: Св. Макивеј  и јесењи Крстовдан. Тада се босиок освећује у цркви и чува за религијске потребе и за лек.

„Душа му на босиљак мирише” каже се за доброг и верујућег човека.

 

Бреза

Betula L., B. verrucosa Ehrh. (= B. pendula Roth), B. pubescens - Betulaceae

 

Срби су од грана брезе правили метле.

Бреза је проклето дрво јер су Спаситеља шибали брезовим гранама.

Од суве коре брезе се праве бакље (лиле) које се пале на Ивањдан или Петровдан.

Из дебљег дрвета брезе се у рано пролеће точи сок који се пије уместо воде.

 

Брекиња

Sorbus torminalis Crantz - Rosaceae

 

Срби верују да је Исус Христ распет на крсту од брекињиног дрвета. Брекињино дрво се сматра проклетим те се плодови не једу свежи, а само дрво се не сече, нити на ватру ставља. Ко би одсекао брекињу разболео би се, или укочио, или напрасно умро. Ако се нека грана сама одломи, од тог дрвета се праве јармови, или чунови за разбој.

 

Бршљан

Hedera helix L. - Araliaceae

 

Бршљан је дрво љубави до смрти, јер се обавија око другог дрвета које се на крају осуши. Гранчице бршљена се стављају у венчиће које праве девојке.

На Божић се бршљаном кити кућа, јер тада има плодове и лишће.

Бршљан се користи у народној медицини.

 

Винова лоза

Vitis vinifera L. - Vitaceae

 

Самоникла винова лоза је сеновито дрво и може нићи из гроба. Позната је лоза светог Симеона на Хиландару.

Калемљена винова лоза је свето дрво и од плодова (грожђа) се добија вино које је лек и храна. Освећењем, вино је крв Христова којом се причешћује народ.

Заштитник винове лозе и виноградара је свети Трифун.

На лози се спаљују свеци.

Кад су спаљиване мошти светог Саве на београдском Врачару, ниједна ватра није била довољна да се спале мошти Светитеља, док нису донете гиџе и чокоти из винограда.

 

Врба

Salix alba L. - Salicaceae

 

Врба у србским веровањима и религији има значајно место.

Врбовим гранчицама се ударају (шибају) деца и одрасли на Младенце, Лазареву суботу и Цвети и при томе говоре уз смех: „Расти као врба”.

Празник врбе је Лазарева субота – Врбица, када се освећује у цркви.

Кора беле врбе је лековита код назеба и температуре.

Врба ива са својим пупољцима је весник пролећа.

Чим врба озелени (врбопуц), народ верује да код жена порасте полна жеља.

 

Глог

Crataegus oxyacantha L., C. monogyna Jacq., C. nigra W.K., C. pentagyna W.K., C. azarolus - Rosaceae

 

Срби су веровали да је глогов штап (колац) најмоћније средство против вампира и злих духова – демона.

Цвет и плод глога се у народној медицини употребљавају за лечење срца.

 

Граб

Олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије о Ђурђевдану да би лакше нашли брачног друга.

 

Детелина

Medicago sativa L. - Papilionaceae

 

Срби, а и још неки народи, веровали су да детелина са четири листа доноси срећу ономе ко је нађе.

Детелина са два листа такође има магичну моћ и помаже да се нађе закопано благо.

Срби су сматрали да је детелина једина биљка која није лек ни од чега.

Детелину не треба сејати, ни косити, о младом месецу.

 

Дрен

Cornus mas L. - Cornaceae

 

Дрен је дрво које прво цвета у пролеће, а последње даје зреле плодове у јесен.

Дрен се повезује са здрављем и њиме се кити о Ђурђевдану.

О Богојављењу се даје деци да поједу дренов цвет да би били отпорни и здрави.

 

                Цветови дрена под снегом                                                   Дрен - плод

 

Дуд

Morus nigra L., M. alba L. - Moraceae

 

Црни дуд потиче из Турске, а бели из Кине. Обе сорте дуда имају лековита и хранљива својства.

Није добро за кућу и укућане ако се жиле дуда подвуку под кућу, цела кућа ће изумрети и опустети.

Огроман дуд близу куће - кућа је одавно опустела !!!

 

Ивањско цвеће

Galium verum L. - Rubiaceae

 

Врло омиљено ливадско цвеће у србском народу. Према хришћанској митологији оно је посвећено светом Јовану летњем и Богородици. Од ивањског цвећа и другог ливадског цвећа се на Ивањдан (7. јул) плету венчићи и стављају на улазна врата од куће или под јастук за миран сан.

 

Ивањско цвеће

 

Јабука

Pirus malus L. - Rosaceae

 

„Босиљак се од мириса даје, јабука се од милости даје”.

Јабука је символ пријатељства и љубави према ближњем и Срби су је радо једни другима носили на дар. Пре Петровдана (12. јул) се нису јеле јабуке.

Јабучицу у грлу имају мушкарци, а жене немају.

Садња и калемљење разних сорти јабука (слатке, миришљаве или киселе), код Срба је значило обавезу и част. Ко није калемио воћке, није смео ни да их сече.

Јабука је саставни део свадбених и верских церемонија.

 

Јабука – плод на грани

 

Јавор и клен

Шумски јавор је дрво лепо за дрводељство и од њега су се правиле гусле које су као звучни инструмент биле саставни део живота и традиције код Срба.

Ливадски јавор или клен је заштитно дрво за окућницу. Ако изникне на међи, удуту, то је добар знак за домаћина да ће домаћинство напредовати.

Из дебљег дрвета јавора и клена народ је у пролеће точио сок - бузу.

 

Гусле, србски народни музички инструмент i  Клен - ливадски јавор

 

Зова

Sambucus nigra L. - Caprifoliaceae

 

Код Срба, а и код неких других народа, зова је демонско дрво.

Кора, лист, цвет и плод имају примену у народној медицини.

На осушеном дрвету зове, зими, расте лековита печурка позната под именом Јудино уво.

Тамо где у неком реду ниче зовино дрво, налази се плитак подземни водени ток.

 

Гљива Јудино уво на дрвету зове

 

Јасен

Срби су имали велико поштовање према овом дрвету због велике сопствене  снаге. Од јасеновог дрвета су прављени разни употребни предмети, а у старо време лукови.

Кад под јасеном вода извире, то је срећа за тај крај.

 

Каранфил

Dianthus caryophyllus L. – Caryophyllaceae

 

Каранфил је цвет љубави.

На Божић се ујутру каранфилом окити извор или бунар са којег се пије вода.

 

Коприва

Urtica dioica L. - Urticaceae

 

Срби се о Ђурђевдану жаре копривом ради здравља, а деца се пецкају копривом уз смех и са надом да се неће разбољевати.

Коприва је самоникла биљка и корисна је како за људе, тако и за стоку.

Коприва се у јелу окуси прво на Чисти понедељак или Младенце (22. март) и користи у исхрани на разне начине све до светих Константина и Јелене (3. јун).

Да би коприва никла и догодине на неком месту, при кошењу се оставља неки струк да сазри и пусти семе.

Коприва може да замени конопљу у изради текстилних влакана.

 

Крин

Lilium candidum L. - Liliaceae

 

Крин је држао у руци Архангел Гаврило кад је јавио Деви Марији да ће зачети Исуса, па се зато зове Богородичин цвет.

Крин се сади по баштама на Цвети.

Корен од крина је лековит.

 

Леска

Corylus avellana L. - Betulaceae

 

Леска чува од грома, јер је од Исуса благословена.

На Ђурђевдан се од лескових гранчица праве крстићи којима се штите куће и имања од злих и опасних сила. Једна грана се расцепи ножем, па се кроз њу протне друга и тако се направи крстић.

Под леском се понегде може наћи окамењена муња у облику камене лоптице до величине јајета, црне или сиве боје, са мирисом на барут. Ко је нађе сматра се да је нашао срећу и треба да је чува.

 

Липа

Tilia L. - Tiliaceae

 

Липа је код Словена била свето дрво, па самим тим и код Срба.

Липа се сади далеко од куће (бар 100 м) и она својим мирисним цветовима освежава околину и даје пчелама добру пашу, а оне липов мед који је био основна сировина за прављење медовине.

Липов угаљ пречишћава воду, а липовим угљем у праху се одлично чисте зуби и десни.

 

Љубичица

Viola tricolor L. - Violaceae

 

Љубичица у свом имену носи сав њен значај за лепа осећања.

Цветове љубичице су жене поклањале мужевима, а девојке момцима, да би се увек љубили (волели).

 

Невен

Calendula officinalis L. - Compositae

 

Култна биљка која се често помиње у народним женским љубавним песмама.

Лист невена се може користити за салату.

Цвет и лист се користе за справљање разних лековитих мелема.

 

Невен – цвет и лист

 

Орах

Juglans regia L. - Juglandaceae

 

Кад на светог Илију (2. август) загрми, поцрвљаће ораси.

Ораси су саставни део поставке на столу за Бадњи дан и Божић.

Од плода ситно самлевеног ораха Срби су цедили уље за јело (10 кг ораха = 1 литар уља).

Орахово дрво није добро у близини куће, како због жила, тако и због сенке која пада на кућу. Није добро седети у хладовини ораховог дрвета.

 

Орах и дудови на окућници - овде су сви кућани изумрли !!!

 

Перуника

Iris florentina L., I. germanica L. et I. pallida Lam. - Iridaceae

 

Перуника или Богиша, како су је Срби звали, повезана је са громовником Перуном.

Перуника расте на планинама као самоникла, а иначе је омиљен цвет који се гаји на окућницама.

У народној медицини се користи корен перунике.

„Девојка је дивља перуника” - лепа је и неприступачна.

 

Пшеница

Пшеница је потиснула јечам и просо који су били главна храна код Срба до XVII века.

Пшеница је, пре свега, основна и неизоставна жртва у мртвачком култу предака (панаија).

Пшеница је саставни део крсне славе - колач и кољиво (бескрвна жртва).

На славски колач који се украшава разним символима ставља се отисак Слова као израз христољубља.

Пшенични хлеб, освештан и исечен на комаде, даје се верницима после свете Литургије као тело Христово.

Венчићи од пшеничног класја се стављају под икону: „Погачу ломили, Богу се молили”.

Пшенична зрна подстичу ожиљавање гранчица руже, рузмарина, тисе и сл., ако се ставе у земљу и на то место забоде гранчица уз заливање.

 

Печат - Слово,  Славски колач и кољиво

 

Ружа

Rosa gallica L. et Rosa centifolia L. - Rosaceae

 

Мирисна ружа је цвет љубави и радо се сади на окућници.

Ружа се сади и по гробовима, а нарочито на гробовима девојака и жена.

У рају има највише босиљка и ружа.

На Ђурђевдан и друге летње славе се у спремљено кољиво (кувана пшеница),

које се носи у цркву, стави ружа на место свеће, а замењује свећом пре обреда сечења колача.

 

Рузмарин

Rosmarinus officinalis L. - Labiatae

 

Рузмарин је свадбено цвеће и зато кућа која има момка или девојку за удају, треба да има дрво рузмарина. Уочи дана венчања, девојке праве цветове којима ће бити сваки сват закићен.

 

Смиље

Helichrysum arenarium DC. - Compositae

 

Смиље је девојачко цвеће и оне се њиме ките.

Смиље се често  употребљавало за лично име, а спомиње се у народним песмама.

 

Тиса

Taxus baccata L. - Taxaceae

 

Тисово дрво ужива посебно поштовање код Срба као заштитно дрво.

Тиса је дуговечни четинар и има плодове у облику црвених бобица величине трешње. Сваки део дрвета тисе је отрован у сировом стању, па и плодови.

Дрво тисе се не сече. Од гране дрвета тисе која може да има и 100 година, праве се заштитне амајлије у облику крста, или неког другог облика, и носе се ради заштите од злих духова и разних опасности.

Најбоље дрвене кашике за јело су од сувог дрвета тисе.

 

Тиса - гране и плод

 

Туја

Thuja occidentalis L et Thuja orientalis L. - Cupressaceae

 

Туја се, као украсно и зимзелено дрвеће, сади по гробљима и далеко од куће, јер је отровна. Када се налази на окућници, утиче лоше на чељад и она често побољевају, а да ни сами не знају од чега.

 

Хајдучка трава

Achillea millefolium L. - Compositae

 

Код Срба, хајдучка трава има важно место као лековита биљка за лечење рана.

Сматра се да су је открили хајдуци.

 

Храст

Quercus pedunculata Ehrh. et Quercus sessiliflora Smith. - Fagaceae

 

Србски народ је према храсту имао велико поштовање. Испод храста се окупљао народ ради молитве, као и при доношењу важних одлука од заједничког интереса. Данас су то горостасни храстови „Записи” са урезаним крстом где су се у време сеоских и градских литија одржавали молитвени скупови за здравље становништва, за заштиту усева од непогода, као и за заштиту стоке.

Ко посече Запис, снаћи ће га несрећа, па и смрт.

Кора и плод храста (жир) се користе за лек и за исхрану.

 

Стари храст (преко 300 година)

поред цркве у селу Самаила код Краљева.

 

Цер

Поред храста, и цер има изванредан значај код Срба. Често се бира за Запис, а искључиво се узима за Бадњак и приноси кући на Бадњи дан. Са церовом гранчицом се џара ватра, те када се појаве искре, благосиљају се укућани као знак радости Христовом рођењу.

 

Бадњак са Божићним столом.

 

Чуваркућа

Sempervivum tectorum L. - Crassulaceae

 

Ова биљка расте на стенама у планинама Србије.

Кад се посади у неку посуду и стави на кућу, она је права чуваркућа, јер чува кућу од грома и, уопште, од сваке несреће.

 

Чуваркућа на стени

 

Шимшир

Buxus sempervirens L. - Buxaceae

 

Шимшир је због своје силе отпорности веома цењен код Срба.

Шимшир се не сади на окућници јер је отровна биљка.

У западном свету, а и по градовима, користи се за декорацију паркова, јер је зимзелен, а крошња се може обликовати.

 

Шљива

Prunus domestica L. - Rosaceae

 

Где шљива напредује, ту је добро за градњу нове куће.

Кад се новорођенче окупа, проспе се вода на родну шљиву. За бољи род, на шљиву се ставља Божићна слама. Кад на Божић пада киша, родиће шљива.

 

БИЉЕ РАЗНО

Бојење јаја за Васкрс је права радост, па се у ту сврху користе љуске црног лука које дају природну црвену боју. Јаја се, такође, облажу листовима разних биљака, па се после бојења добија лепа шара.

Биље разно се употребљава за плетење венчића за Ђурђевдан и при литијaма за обетине и намењује се за здравље и чува до следеће године.

 

Васкршња јаја са биљним мотивима i Литијски венчић

 

СЕНОВИТО ДРВО

По веровању Срба, дрво (на гробљу), или биљка изникла на бојном пољу (косовски божур), припадају каквој Души или каквом злом или добром демону (брест, зова, бор, јасен, багрем, шипурак и сл.), па се при сечи таквог дрвета посебно води рачун да не дође до повреда.

При сечи Бадњака обавезно се приноси жртва бацањем жита и доношењем хлепчића који се оставља на пању.

Дрво изникло уз постојеће, сматра се сеновитим.

 

Сеновито дрво

 

КУЋНЕ БИЉКЕ

Срби нису гајили биљке у кући и просторијама за становање, јер су сматрали да то није здраво за укућане.

 

Култ растиња код Срба има важну улогу од рођења па до смрти, у многим пословима, у радне и празничне дане, у весељу и жалости, у љубави и пријатељству, у очувању здравља, у одбрани од злих сила и демона и у стицању сваке среће.

 

Ова приповест је сведочанство о мудрости наших предака да се води рачуна о биљкама и да се биљни свет чува, а са њима и вода, ваздух, земља, животиње и сам човек.

 

Данас, и у данима који долазе, подсећамо се на веровање (предања) наших славних предака о биљкама, да бисмо сачували биљни свет, а и сами себе,  када су са свих страна угрожени извори живота и лепота овог света.

Ово је упутство наших предака како треба живети са природом.

Ко прекрши та упутства исказана кроз веровање, сусрешће се се недаћама, разболеће се, па и умрети у мукама, или изненада.

Ко не поштује поруке предака, угасиће му се кућа, неће имати мушких глава, покриће му коров имање и неће наћи пут за спасење своје и своје деце.

Данашња наука требало би да се бави истраживањем и доказивањем ових веровања и схвати њихово животно значење за данашње време.

Данас, када су многи завети прекршени, последице су погубне сада, а поготово у блиској будућности.

 

„Где год нађеш згодно место, ти дрво посади,

а дрво је благородно, па ће да награди.”

 

Амин

 

Децембар, лета Господњег 2010.

 

Књиге посвећене овој теми:

- Веселин Чајкановић, Речник српских народних веровања о биљкама, 1936.

- Вук Ст. Караџић, Српски рјечник, 1852.

- Др Јован Туцаков, Лечење биљем, 1990.
 

 

 

 

Аутор (текст и фотографије):

Љубивоје Илић

роб Божји, слуга народни

село Лазац, подно Јелице планине

36000 Краљево

Србија