Alkoholizam leči rakijom !

Dušan Stojić

 

Najbolji lekari, pa i čuvari ljudskog zdravlja jesu hrana i piće.

Tako bar misli, govori i radi 63-godišnji Ljubivoje Ilić, diplomirani inženjer zaštite na radu u penziji, i jedan od „izdanaka” neformalne, ali sve popularnije „kraljevačke škole naturoterapije”, čiji je utemeljivač i duhovni vođa poznati kraljevački biolog mr Živko Slavković.

Ali, za razliku od ostalih „đaka” ove škole, uglavnom pristalica fitoterapije, inženjer Ilić je veliki pobornik nutricionističke metode i „inženjer” zaštite zdravlja zdravom hranom, vodom i pićima, sve u duhu sloveno-serbskih predaka.

Što profesionalno, baveći se ishranom još dok je radio u jednoj vojnoj ustanovi, što iz znatiželje, Ilić je tragao za predanjima - iskustvom i znanjem predaka o zdravlju i ishrani, pa je tako, malo istražujući, malo prepisujući, a malo i dopisujući pretke, došao do zanimljivih i, što je najvažnije - zdravih, pa i lekovitih recepata za pripremu hrane i pića.

- Dosta sam toga sakupio i dešifrovao, i sakupljaću dok ima ljudi koji dugo pamte, da bih najzad, sve to i ukoričio. Mnoge recepte sam pripremao i proverio, neke nadogradio, i ispalo je savim dobro, uprkos danas veoma zatrovanoj prirodi – objašnjava Ljubivoje.

 

Držeći se recepture predaka, ovaj „inženjer zdravog života” je od zobi, ječma i drugih žitarica najpre stvorio alovinu - jedinstveno prirodno vitaminsko i energetsko piće „za stare i mlade”, koje otklanja stres i nervozu, povećava otpornost i daje snagu bolje nego eneregetski napici poput red bula, guarane ili koka-kole.

 

Pošto ponekad voli i sam da „gucne”, Ljubivoje je stvorio i celu lepezu lekovitih rakija koje je nazvao „duhom predaka”, i to od voća koje potpuno prirodno uzgaja na oko tri hektara u rodnom selu Lazac, podno planine Jelice, nedaleko od Kraljeva.

Za lincuru, klekovaču, orahovaču i pelinkovaču, i boljke koje ove rakije leče zna se odavno, ali za glogovaču koja deluje protiv bolesti srca i krvnih sudova, a snižava i pritisak - malo ko zna. Još manje se zna za aptovaču koja otklanja bolove u stomaku, uporne prolive i nadimanje, ili za ivovaču koja poboljšava krvnu sliku, cirkulaciju i apetit. Trnovača takođe zaustavlja proliv i obnavlja crevnu floru, plavocvetka čisti i krepi želudac, popravlja funkciju organa za varenje i jetre(!), kao što maslakovača (od maslačka) podstiče rad pankreasa i jetre, a koprivača smanjuje holesterol i čisti sklerotične naslage u krvnim sudovima.

Najneverovatnija je, ipak, kopitnjača - rakija koja leči alkoholizam?! Stvorena od prirodne ljute iz Ljubivojevog šljivika uz dodatak travke aptovine – ova rakija ubija „žeđ” za alkoholom tako što se više puta dnevno popije po jedna supena kašika, otprilike 0,3 decilitra po kafanskoj merici!

Uz podršku i obilatu pomoć sina Branislava, inače nezaposlenog saobraćajnog inženjera pred magistraturom, stvorio je Ljubivoje i jedinstveni matični sok od neprskanog voća, bez aditiva i konzervansa.

A, od ostataka jabuka posle ceđenja matičnog soka, dobija se i kvalitetno jabukovo sirće „milogled”. Od tog sirćeta kojem, po recepturi mr Živka Slavkovića, dodaje i ekstrakte raznovrsnih lekovitih travki, Ljubivoje pravi nekoliko različitih lekovitih tonika protiv holesterola, triglicerida, zapaljenja bubrega, proširenih vena, pa i tonik za mršavljenje...

 

 

OSVEŽAVAJUĆI NAPICI

 

Alovina

Napitak, koji su verovatno pripremali još i stari Sloveni, dobija se kokičenjem zobi, ječma ili drugih žitarica (kao što se kokiča kukuruz), da bi ispucala opna i oslobodile štetne bakterije i gljivice. Iskokičana zob se, potom, potopi u vodu, u zapreminskoj razmeri 3:1 (npr. jedna šolja zobi, tri vode), i ostavi da vri nekoliko minuta, a potom procedi i pasterizuje. Pije se pre jela, ili između obroka, bez ograničenja.

 

Medovina

I medovina je izuzetan osvežavajući i energetski napitak starih Slovena koji se dobija tako što se, najpre, celo pčelinje saće, sa svim sadržajima (medom, propolisom, voskom) ispira mlakom vodom u posudi (najbolje u emajliranoj) u kojoj se, potom, ceo taj sadržaj i kuva. Pena koja se javlja uklanja se drvenom kašikom i odbacuje. Kad se prokuva i ohladi, voskovarina se izdvoji sama (padne na dno posude), a tečnost nalije u staklenu posudu u kojoj stoji sedam do deset dana na toplom mestu. Za to vreme odvija se vrenje u kojem se stvara i do desetoprocentni alkohol, a to vrenje mora da se preseče - čašicom dobre ljute rakije. Potom se medovina flašira i čuva na tamnom mestu.

 

Buza

Buza je sok drveta breze, javora ili klena koji se dobija tako što se, najpre, na stablu ne tanjem od 20 centimetara, na metar iznad zemlje, zabuši rupa širine jednog, a dubine tri do pet centimetara. U bušotinu se ubaci tanko crevo i sprovede u posudu koja se, nešto niže, pričvrsti za stablo. Na taj način za 24 sata može da se nalije tri do pet litara buze koja može odmah da se pije i koja je dobar osvežavajući napitak. U planini, gde nema izvora vode, buza gasi žeđ. Zabušena rupa na stablu zatvara se glinom ili drvetom.

 

 

STARA JELA

 

Varica

Kuvano jelo od nekoliko žitarica - ovsa, ječma, pšenice, prosa,... Kuva se na laganoj vatri a proso, pošto se najbrže kuva, dodaje se tek na kraju. U varivo se stavlja pileće meso i obavezno začinsko bilje – zelje, bokvica, luk, divlja šargarepa. Jede se uz mlečne proizvode i, svakako - bez hleba. Smatra se da je ovo jelo doprinosilo vitalnosti predaka i da utiče na plodnost.

 

Od štira i lobode

Uberu se listovi i vrhovi štira i lobode u razmeri 3:1 i kuvaju kao čorba ili varivo (sa ili bez mesa), ili samo kao fil za pitu u koju može da se stavi i sir. Ova jela od štira i lobode doprinose poboljšanju opšteg stanja organizma, pa i jačanju koštanog sitema.

 

Bungur

Prastaro jelo od grubo samlevene pšenice (najbolje u vodenici-potočari). Proseje se jedna šolja (200 ml) tako samlevene pšenice, da se drob - oslobodi brašna. Drob se stavi u litar kipuće vode i kuva nekoliko sati na tihoj vatri. Jede se za užinu, slan (sa kajmakom ili sirom), ili sladak (sa medom ili pekmezom).

 

Izvor:

Časopis „Bilje i zdravlje”, broj 178 (16.02.2011.), NIP Kompanija „Novosti” A.D., Beograd.