Ishrana u prirodi
Dušan N. Kovačević

 

Hraniti se u prirodi znači da tamo skoro sve namirnice i nalazimo. Prividan oblik je tzv. „roštiljanje” koje je, u stvari, samo boravak u prirodi. Ne retko tada se događaju trovanja celih porodica po konzumiranju nedovoljno poznatih gljiva i bilja. Ovo se dešavalo i u zbegovima naroda tokom naše burne istorije (jela se, čak, kora drveta). Ova upozorenja navode na zaključak da je neophodno da se, uporedo sa obrazovanjem u pogledu korišćenja prirodnih izvora hrane, sprovodi obrazovanje i vaspitanje korisnika kao čuvara prirode. Samo onaj ko prirodu poštuje, štiti i neguje ima pravo i da se posluži njenim blagom!!!

 

Još 1968. godine stručnjaci JNA, budući odlično upoznati sa potrebama vojske i naroda u posebnim prilikama, napisali su praktičan priručnik ishrane u prirodi (drugo izdanje, 1977. godine, još je bilo samo za internu upotrebu i za program ishrane u prirodi Društva mladih istraživača, a treće, 1990. godine, u tiražu od 10.000 primeraka, na vreme se pojavilo u knjižarama po pristupačnoj ceni, nižoj nego što bogata oprema ove knjige zahteva!). Danas, kada sve više osoba shvata važnost zaštite prirode i njenog poznavanja, ona je zadržala istaknuto mesto u stručnoj publicistici (na Internetu još nisam pronašao ovako stručno i koncizno delo!). Ono je, proteklih 30 godina, uticalo na obrazovanje brojnih generacija mladih ljudi i u svakoj prilici može biti od koristi (npr., sigurno zdrava ishrana, saveti za dobijanje pitke vode, paljenje vatre, lov i fizički opstanak pod vedrim nebom pa do, eventualnog, lečenja!!!). Navodim recepte za pripremu potpunog obroka od poznatijih biljaka koje se dugo mogu pronaći od proleća do jeseni (jedino nema namirnica animalnog porekla pošto je biljna hrana tako birana da može zadovoljiti potrebe organizma odraslog čoveka za kraći period logorovanja!).

 

Hleb se spravlja ne samo od pšeničnog brašna, već, prema mogućnostima, dodaju mu se raženo, ječmeno i kukuruzno brašno, krompir, mekinje/posije, osušena divlja kruška (Pirus piraster), leskove rese, islandski lišaj (Cetraria islandica) i podanci bujadi (Pteridium aquilinum) i lokvanja (Nymphaea alba), sve u količini oko 10% (pojedinačno ili pomešano) a u oskudici i više. (I hrastov žir /Quercus sp./ se prži i melje ali je oporog ukusa!) Kukuruzno brašno se prethodno popari ključalom vodom, krompir se skuva, leskove rese (Corylus avellana) se prokuvaju, osuše i melju, islandski lišaj treba da prenoći u vodi radi odstranjenja gorčine pa se suši i melje(ovako narodi severa Evrope prave hleb!) a podanci se kuvaju, suše i samelju.

Pripremanje pogače: u prosejano osnovno/pomešano brašno dolije se posoljena voda i zamesi testo. Srazmera mešanja iznosi 100:55-60, što zavisi od vrste i kvaliteta brašna. Pri zamesivanju treba dodati malo kvasca, ako ga ima. U testo se dodaje neki od navedenih dodataka, ostavi da pokriveno stoji 15-30 minuta, pa se pogača otkrije i stoji još 15 minuta, a pre pečenja izbode se viljuškom ili šiljatim drvcetom i peče 45-50 minuta.

 

Čorbe i variva treba pripremati od nekoliko biljnih vrsta jer se na taj način dobijaju veće količine hrane i ukusnija jela. Kuvanje divljeg povrća obično traje od 15-30 minuta što zavisi od vegetativnog uzrasta a prva vrela voda se odliva posle par minuta kuvanja zbog eventualne gorčine i dodaje se nova.

U obzir dolaze herba koprive (Urtica dioica), listovi bokvice (Plantago sp.), maslačka (Taraxacum officinale), rusomače (Capsella bursa pastoris), mlade lipe i bukve, pužićima slični vrhovi mlade paprati (Nephrodium filix mas, Athyrium filix femina), razne vrste divljeg zelja (štavelj odn. više vrsta Rumex sp., bitno je da ovo lišće raste svuda u dovoljnoj količini i da nije gorko!), troskot (Polygonum aviculare), poponac/slak (Convolvulus arvensis) i loboda (Chenopodium urbicum) isto, razne ukusne deteline (Trifolium sp.), krasuljak/bela rada (Bellis perennis) ima odličan kiselkast ukus lista, pronađite herbu i koren omiljene mi divlje mrkve (Daucus carota), list crnog sleza... te sigurno poznate gljive.

Čorba od divljeg povrća se spravlja od prethodno kratko prokuvanog i iseckanog lišća koje se sipa u proprženo brašno na masnoći, prži još par minuta, doliva se dovoljno vode, soli i kuva još oko 15 minuta. Od začina treba dodati poznate, česte, kopitnjak, dobričicu i sremuš. Da bi se poboljšali ukus, konzistencija i hranljivost, mogu se dodati i nasečene sveže/suve gljive. Takođe, mešano povrće se može kratko popariti vrelom vodom, sitno iseckati, pomešati sa brašnom i nekom masnoćom, formirati male odreske koji se peku u masti ili ulju (malo su rastresitiji jer se ne koristi jaje kao vezivo!).

 

Paprikaš od gljiva, u posudi se zagreje masnoća i stavi iseckana lukovica sremuša (ili luka). Kada lukovica omekša, treba dodati očišćene i iseckane gljive pa malo dinstati, zatim se doda brašno i uz mešanje nastavi sa kuvanjem dok brašno porumeni, pa se doda aleva paprika i nalije toplom vodom, posoli, stavi iseckano začinsko bilje i ostavi da se kuva još pola časa.

Gljive pečene na žaru predstavljaju najjednostavniji i najbrži način pripreme gljiva. Ako nemamo rešetku tada se koriste samo očišćeni šeširi koji se posole sa donje strane i stavljaju na čisti žar naglavce i peku desetak minuta.

Gljive su pogodne i za kuvanu ili sirovu salatu (ovo je ređe zbog nemanja navike da se gljive konzumiraju presne). Prokuvaju se mlađe pečurke 5 minuta, malo se usitne, začine solju i začinskim biljem (uobičajeno je da uvek pri ruci imamo biljno ulje i sirće te ih možemo dodati a i ne mora).

 

Salate se spravljaju od većine navedenog bilja na uobičajeni način i služe ili kao prilog ili kao samostalno jelo.

 

Aromatični čajevi su nam, ipak, najbolje poznati: iglice četinara, hajdučka trava (Achillea millefolium), kantarion (Hypericum perforatum), vodopija (Cichorium intybus, njen ispržen pa samleven koren upotrebljava se kao zamena za kafu!), majčina dušica (Thymus serpylum), listovi jagode i kupine nisu retki, crni slez (Malva silvestris), divlje nane (Mentha sp.) i td.

 

Začinsko bilje npr. list i koren kopitnjaka (Asarum europeum, zamena za biber), herba dobričice (Glechoma hederacea, vrlo je aromatična) i list/lukovice sremuša (Allium ursinum, mirisa na luk) sasvim su dovoljni za izuzetan gastronomski doživljaj!!!

 

Suština ove kratke priče o ishrani u prirodi je svaki put, malo-po-malo, sve bolje poznavanje prirodnog okruženja. Ovo malo bilja što navedoh sasvim je dovoljno da, i bez hleba, uz malo soli, omogući prijatan obrok jer, često se zaboravlja, boravak u prirodi nenaviknutom gradskom čoveku oduzima puno energije a treba imati dovoljno snage da se dođe natrag kući. Isto tako, osim prave koprive, većina bilja se može samo posoliti i tako konzumirati. Dobro je decu od malena naučiti osnovnom prepoznavanju biljaka i njihovoj primeni da bi ih, kada odrastu, koristili samo onda i samo onoliko koliko je stvarno potrebno za datu priliku te im se neće razviti nepoželjne navike sakupljačkog mentaliteta i uništavanja svega živog što im pod ruku/nogu dođe a termin „korov” će biti nepoznat!!!

 

Osnovna literatura:

Vračarić,B. i sar.: Ishrana u prirodi, treće izdanje, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1990.

Slike:

autor (prva, izbojci mlade paprati; druga, herba i koren rusomače; treća, herba Rumex sp. /vrlo su česte, slične i neotrovne biljke!/ - skenirano bilje sa Gučeva, avgust 2005.).

 

U Loznici, Serbia, 17. maja 2007.