Povezanost i uzročno-posledični odnosi organa organizma
Dušan N. Kovačević

 

1.

 

2.

 

3.

mozak↔pluća
mozak↔bubreg
srce↔pluća
srce↔bubreg
slezina*↔jetra
slezina↔bubreg
pluća↔jetra

 

kičmena moždina↔debelo crevo
kičmena moždina↔mokraćna bešika
tanko crevo↔debelo crevo
tanko crevo↔mokraćna bešika
želudac↔žučna kesa
želudac↔mokraćna bešika
debelo crevo↔žučna kesa

 

mozak↔kičmena moždina
mozak↔tanko crevo
srce↔kičmena moždina
srce↔tanko crevo
slezina↔želudac
pluća↔debelo crevo
bubreg↔mokraćna bešika

 

* Uz slezinu se posmatra i pankreas (npr., tada je slučaj pankreas↔jetra); uz bubreg - jajnici, testisi i prostata; uz mokraćnu bešiku - materica i jajovodi.

Što se kostiju i kože tiče, oni su pod uticajem više organa - stoga, lečenje nekog unutrašnjeg organa neizostavno dovodi i do promenā na njima (npr. lečeći pluća, leči se koža ili lečeći bubrege lečimo i kosti... isto tako, velika povreda kože kod npr. opekotine, neizostavno dovodi do disfunkcije bubregā, i psihološki stres ima isti uticaj, i tako dalje).

 

Pojačan rad jednog organa dovodi do smanjene funkcije drugog. Ove metaboličke neuravnoteženosti vrlo jasno se tretiraju energetskom medicinom. Kod upotrebe lekovitog bilja, kao oblika energije za tretman, bitno je obratiti pažnju na sve one činioce koji vode ka dobijanju što kvalitetnijeg proizvoda (zrelost bilja, vreme i mesto branja, sušenje, skladištenje, način obrade bilja u neki preparat...).

 

Sve tri grupe interaktivnih odnosa organa podjednako su važne. Najbolje ih je posmatrati tako da se uvek ima na umu da oboljevanje jednog organa zakonomerno povlači lančanu reakciju drugog/drugih. Za dublje proučavanje svakako je uputno koristiti literaturu iz oblasti embriologije, histologije, anatomije i fiziologije ljudi/sisara i koncepte energetskog ustrojstva organizma (čakre, meridijani)... tada se jasnije dobija uvid u večnu tačnost tvrdnje: život i zdravlje najveće su bogatstvo.

 

Prikazani odnosi služe za jasnije sagledavanje odnosa organa u organizmu, za preduzimanje određenih mera bez prevelikog lutanja (brže se reaguje kod početnih simptoma, lakše se koriste recepture čajnih mešavina...) ali, ni u kom slučaju, ne mogu zameniti dijagnostiku i tretman iskusnog lekara klasične ili tradicionalne medicine (sve je češći slučaj da su u jednoj osobi sjedinjene obe discipline, što je dobro!!!).

Ovde je cilj da osoba sāma sebi pomogne da ne dođe do pojave spleta hroničnih oboljenja jer je uvek moguće povoljno reagovati u početku bolesti.

 

U Loznici, Serbia, 23. februara 2007.