Zova, bazga

Dušan N. Kovačević

 

Zova (Sambucus nigra L., sin. S. vulgaris Lam. – fam. Sambucaceae seu Caprifoliaceae) raste na svetlim mestima u vidu žbuna ili niskog drveta visine 3-5 m (do 10 m visine ukoliko raste u sklopu sa drvećem). Kora na starijem stablu je sivo smeđa, sa izduženo ispucalom plutom. Mlade grančice su zelene, sa brojnim upadljivim sivim lenticelama i krupnim jajastim pupoljcima. Srž u stablu je bela. Listovi su neparno perasti sa 2-3 para listića. Cvetovi jako mirišu, sakupljeni su u bogatim i gustim vršnim štitolikim cvastima, prečnika do 20 cm, koje imaju 5 glavnih osa koje se dalje račvasto dele. Cvetovi su mali, beli do žućkasto beli. Cveta od maja do jula u zavisnosti od nadmorske visine staništa. Plod je okrugla koštunica, sjajno crnoljubičasta sa crvenim sokom i 3 koštice. Sazreva u septembru mesecu.

Cvet je dijaforetik i diuretik a plodovi su laksans.

 

Od sveže cvasti zove mogu se pripremati uštipci i sirup; od svežih i osušenih listova i cvetova čaj; a od zrelih bobica kašasti sok i slatko. Takođe, koriste se koren i meki unutrašnji deo sveže kore grane.

Lekovitost biljnih delova zove (najčešće se koriste samostalno, ali i kao sastojak čajnih mešavina sa drugim lekobiljem):

- protiv uloga/gihta,

- protiv šećerne bolesti i za poboljšanje krvi,

- lakše izlučivanje mokraće,

- lakše iskašljavanje,

- protiv velikog kašlja (hripavca),

- za preznojavanje (protiv nazeba),

- protiv hroničnog katara želuca, oboljenja bubrega i vodene bolesti.

 

 

Poslastice od cveta i bobica zove

 

Uštipci od cvasti zove

Čiste cvasti zove (bez biljnih vaši i medljike) umakati u testo nešto gušće nego za palačinke i pržiti u vrelom ulju ili domaćoj svinjskoj masti. Kada porumene, izvaditi na tanjir, posuti šećerom u prahu i jesti vruće držeći uštipak za peteljku (peteljka je jestiva).

 

Sirup od cvasti zove

U 5 litara pitke vode potopiti 50 čistih i tek procvetalih cvasti (zova cveta, približno, od 15-og do 20. maja u nižim predelima, pa do početka jula meseca na planini). Dodati 50 grama u vodi otopljene kristalne limunske kiseline („limuntus”) i ostaviti da pokriveno stoji 24 sata. Zatim dodati 5 kg šećera, promešati da se šećer otopi, te prokuvati desetak minuta na tihoj vatri. Skloniti posudu sa štednjaka, ohladiti sirup, procediti ga kroz čistu gazu, sipati u sterilisane staklene boce i zatvoriti.

Napomene

- Sirup ima trajnost od 5-6 godina u mračnoj, prohladnoj ostavi.

- Česta je pojava zelene i crne plesni na površini sirupa u propisno sterilisanoj i zatvorenoj boci, što je uobičajena pojava u domaćim uslovima pripreme.

 

Kašasti sok od zrelih bobica zove

Oprati 2,5 kg zrelih plodova zove, naliti ih litrom pitke vode i kuvati na tihoj vatri petnaestak minuta da omekšaju. Propasirati kuvane bobice kroz čistu gazu ili češću cediljku, dodati 750 g šećera, te nanovo prokuvati. Vreo sok sipati u zagrejane, sterilisane boce i povezati celofanom. Zatim, boce ušuškati u perjane jastuke ili vunenu ćebad i ostaviti da se polako hlade.

 

Slatko od zrelih bobica zove

Manjom viljuškom odvojiti zrele plodove od peteljki. Šećera je potrebno onoliko kolika je masa zrelih bobica.

Priprema slatkog sirupa: U 1 kg šećera sipati 100 ml/1 dl vode i kuvati da se dobije gušći sirup.

U potrebnu količinu sirupa sipati odmerenu količinu zovinih bobica i kuvati na tihoj vatri petnaestak minuta. Skloniti posudu sa vatre i kada se ohladi slatko sipati ga u sterilisane staklenke/tegle i higijenski povezati celofanom.

 

Grm procvetale zove (22. maj)

 

Cvetovi zove na grmu (detalj)

 

Priprema sirupa od cveta zove

 

Zreli plodovi zove (3. septembar)

 

Skidanje zrelih plodova manjom viljuškom

 

Slike (photo & scan): autor

 

U Loznici, Serbia, 6. septembra 2013.