Čudesa trave čuvane pod devojačkom košuljom
Nikodije Spasić

 

Postoji u serbskom narodu bilje koje se i po svom nazivu i po uticaju na ljude i žene ubraja u sveto. Ali postoji i ono drugo čija imena, takođe, govore o posebnoj moći. Ono se koristi za magičnu sreću, začaranost ljubavi i zagledanost u budućnost.

Nije slučajno što se nekim travama i nekom drveću pridaje osoben značaj. Naši preci su i samim imenom nastojali da umilostive i pridobiju za sebe. Tako u istoj travi, dobričici*, traži zaštitu, a nazivom samobaja pridaje joj važnost i za svoje potajne želje.

Čovek, kao prirodno biće, oduvek je živeo sa magijom tla, vode, vatre, bilja i drveća. I Sunca i Neba. Njegova najveća božanstva, pre spoznaje Jednog Boga, posvećena su misterijama mesta u kojima je provodio zemaljski život. Oni koji umeju da vole ni danas se ne odvajaju od bilja. U stanovima betona, čelika i stakla sve više se množi zelenilo, okrepa za ljudsku dušu.

 

Jedne godine upoznao sam u Zaječaru Suzanu Blović, vlasnicu travarske radnje „Zdravlje”, pre no što se zaputila ka zemljama Zapada.

„Za mene je biljka živo, misleće i osećajno biće, prisutno u životu svakog čoveka” bile su prve reči koje sam čuo od nje.

„Mi i ne slutimo da postoje čudesne trave i drveće izuzetne snage, čija energija neprestano uvire u naš organizam. Za mene su trave pravi čarobnjaci. One poseduju tajne osobine. Raznobojno cveće uspeva samo kod onih koji ga zaista vole. Čovek ne može uvek da oseti da li ga neko voli ili ne, a biljke mogu to uvek. Zato na nekim terasama cvetaju, a na drugima brzo uvenu ili ih uopšte nema.

I Suzanin deda se bavio travama. Otkrivajući njihove tajne, on ih je brao samo jednom godišnje, na dan Jovana Biljobera, poznatog u narodu i kao Ivanjdan. Magije su različite, pa su različite i biljke kojima se one otklanjaju. Suzana je od dede naučila da koristi samobaju za teranje zlih, nečastivih sila, koje su bačene na nečiji dom ili životni uspeh. Prilikom branja samobaje mora da se pazi da ona slučajno ne padne na zemlju jer tle odmah upija svu njenu magijsku moć. Značajno je da se ona bere rukom koja mora da bude oprana gorskom vodom.

Samobaja se pokazuje presudnom u razrešenju čudnovatih ljubavnih čini koje se bacaju i na muško i na žensko. Ako se dvoje razdvoje, pa muž ode negde daleko ili se zavade ljubavnici i privremeno rastanu, činima ove trave oni kao sumanuti jure jedni drugima u susret i više se nikada ni popreko ne pogledaju.

U to sam se više puta i sam uverio putujući začaranim predelima Istočne Serbije u kojima su leta žarka a zime studene, pa se neprestano čezne za nečijom nežnošću i toplinom.

 

Za odoljenje svakoj magiji vera naroda je podarena odoljenu**. Osoba koja ima odoljen pored sebe odoleva uticaju demona, i bližnjim i dalekim, i poznatim i neznanim. Ovoj čudesnoj biljci Serbi su još u davna vremena ispevali pesmu:

„Da zna ženska glava

šta je odoljen trava,

svagda bi ga brala,

u pas ušivala,

uza se nosila.”

 

Od svih kazivanja o magiji odoljena koja sam čuo na putovanjima dolinama i gorama izdvajam naum žene, koja je rađala samo žensku decu, da svoje kćeri uda za trojicu braće, naslednike bogate seoske kuće. Devojke su bile lepotne i nije im bilo teško da se dodvore mladićima jer su nosile odoljen za pasom, pod belim vezenim košuljama. Dve sestre, starije, udale su se za svoje izabranike, ali najmlađa nije izmolila traženu ljubav.

Mladić je imao odbran od ljubavnih čini odoljena: travu odumiljen, da ode svaka sila od njega koja mu nije miljena.

Nekada se po našim selima, na saborima, nadbacivalo kamenom sa ramena i najbolji bacač je smatran za najjačeg čoveka. On je obično mogao i svakog da obori u rvanju. Priča se za nekog takvog snažnika pod Malim Jastrepcom da je bio jedinac u roditelja i da su ga povremeno obuzimale neke tajanstvene sile. Tada je bio najjači. Njegova majka, zaplašena od rođenog sina, ušila mu je u pas dva odoljena: da odoli bolesti i da dušu povrati u mir i spokoj. Otada je bujni mladić bio blažen kao dete a zdrav kao dren. Kada je ostao bez roditelja i pocepao pantalone sa odoljenom, njegov pogled je ponovo zatamneo a govor se promenio u reči koje ranije nikada nije izgovarao.

„Odoljen treba da kiti svaku kolevku u kojoj majka ljulja svoje dete” rekla mi je žena tajanstva iz Grlišta kod Zaječara, čuvena baba Vuka. „Ko se tada zaštiti, blago njemu. Tek će u starosti motika da ga zakopa.”

 

U Jagodini, Serbia, 13.aprila 2004.

 

Dobričica * ~ Glechoma hederacea L. – Labiatae

Odoljen-Valerijana ** ~ Valeriana officinalis L. - Valerianaceae