Spas od vratolomnih padova
Nikodije Spasić

 

Biljka protivrečnih naziva, Moravka ili Brđanka*, pomaže onima koji se strmoglave sa visine kad se omaknu sa drveća u dane kada se ne penje uz stabla i račvaste grane

 

Postoji dan u pravoslavnom kalendaru pod upisom sveti apostol Vartolomej. On je bio raspet na krstu naglavačke, ali je preživeo smrt zahvaljujući zemljotresu čije je razaranje uništilo kuće i drveće.

Ta starostavna priča o apostolu koji je sa vlastitog raspeća gledao u nebo, odozdo, pre no što je pao na glavu unela se u naš narod verovanjem da na taj dan padne sve što se penje iznad čovekove visine.

Ne zna se zašto ponekad dođe dan, pa se zaboravi šta se sme, a šta ne sme. Tek se u naselju čuje da je neko pao sa drveta, a neko sa stoga sena i tako se ubio da je sav modar, pa će teško da preživi ako mu se ne nađe travka života.

Tada oni pored Morave traže biljku po imenu Moravka, a oni u brdima isto nju – sa imenom Brđanka. Oni koji reč Planina, bez imena, pišu velikim slovom, zovu je još i Planinka, da bi i nju označavali velikim slovom, kao i Moravku.

 

U planini Devetak jedne godine osušio se najveći hrast posle udara groma i vatre koja mu je kroz stablo stigla do samog korenja.

U to vreme planinom je lutao čovek, noseći sekiru na ramenu, tražeći drvo za mrtvački sanduk živog oca. Kad je naišao na spaljeni, a nedogoreli hrast dala mu se misao da je to naručeno drvo za pokoj duše. Mogao je da zaseče stablo nad korenom, ali nešto ga je ponelo uvis, među račvaste grane, da gore poseče izraslinu nalik licu starca. Već je video kako prikiva, tu sliku na kovčeg i daje na uvid kamenorescu da je ureže u beleg dokaza da je čovek starčevog imena zaista nekada postojao na zemlji. Ali kad se približio izraslini lika prepoznao je sa čuđenjem samog sebe. Od straha sekira mu je ispala iz ruke, a on je poleteo za njom ka zemlji koju nije ni dotakao. Pao je na stenje. Tek su ga po jaucima pronašli šumari. Telo mu je bilo crno od naboja, kao ugarci spaljenog hrasta.

Lečili su ga i majka i baba. Stavljali su mu na uboje mušku bokvicu i crni luk i pravili melem od voska i ulja tucanog semenja, ali crnilo nije nestajalo sa njegovih udova. Onda se oglasio deda i rekao da će grešnik teško da preživi vratolomiju zato što je pretrpeo kaznu ničije šume, jer je u njoj tražio mrtvačko drvo za živog čoveka. Ako mu nešto pomogne to može samo mešavina moravke i brđanke, potopljene u rečnu i planinsku vodu. Njegovi nisu znali o čemu priča. Nikada im ranije tu biljku sa takvom snagom magije nije pomenuo. Onako star i iznemogao tumarao je proplancima planine, dok nije pronašao tek rascvetanu brđanku, a njenu moravsku sestru dobio je od travara velike reke. Sam je iseckao lišće, cvetove i sasušeno korenje, sve je potopio u piće od plodova iz šljivaka i obajao pesmom o strmoglavici.

Tek se od njegove magije, spravljene od dve iste biljke, različitih imena, ubivotine vratolomnog pada ponovo povratile u belinu ljudskog tela.

 

Kad se neko iz Starog Sela preseli u Novo Selo obično se misli da je utekao od nekog prokletstva, zla glasa svekrvinog ili svadljivih suseda. Ja sam imao priliku da čujem da je jedna ženska porodica pobegla sa kućišta zbog zmijskog plasta sena.

U vreme nesreće u rudniku ta kuća je iznenada ostala bez muža i oca. Otada su majka i kćer teško preživljavale dane bez rudarske plate. Mučile su se na ono malo imanja što su imale. Leti su same kosile livadu pored Morave, da pripreme seno za krave i ovce.

To mesto je neobjašnjivo privlačilo nestašnu kći. Najviše je volela da se odmara i prevrće na senu. Jednom je tu zatekla na spavanju srnu i jelena. Zatrčala se ka njihovoj toplini, jer je bila dočula da će devojka, žudna udaje, najbrže da nađe momka ako legne na taj ležaj mužjaka i ženke iz gore.

Nije prošlo mnogo vremena, a ona je ležala na senu sa svojim izabranikom. Što je majka više dozivala, ona se sve dublje zavlačila u plast, a on je zatvarao ulaz, da se ne vidi njihova pećina od suve trave. Trajala je njihova tajna veza, dok se plast nije urušio preko njih i probudio usnule zmije koje su našle sklon u njemu, idući za mirisom pokošene stravne trave. Bežeći ka drugoj strani plasta jedva su se spasili iz tame sena i izbili na svetlost punog meseca.

Kako se plast nalazio na obodu livade oboje su se strmoglavili niz strminu, udarajući se po kamenju i grudvama zemlje.

Da se ne bi saznalo gde su zadobili ubivotine, i zašto u isto vreme, noćno, mladić je otišao u planinu po Brđanku kod dede brđanina, a devojka pored Morave do travarice za koju se znalo da ima Moravku protiv svake vratolome, i velike i male.

Te jeseni majka i kćer su promenile kućište, Staro za Novo Selo. Sumnjalo se zašto su to učinile. Sve pređašnje bilo im je lepše i berićetnije nego sadašnje. Tek kad su novi stanari otkrili u plastu leglo zmija pročulo se da na livadi njihovih predaka raste većinom stravna trava po kojoj se svijaju zmije potajnice.

U proleće najstariji član domaćinstva obukao je belo laneno odelo, opasao se tkanicom, i preorao livadu. Za njim je išla njegova žena, u beloj bluzi i širokoj suknji, sejući po brazdama seme deteline. Ostalo je sećanje da je sva međa detelišta potom zažutela od cvetova Moravke.

 

U Jagodini, Serbia, 15. marta 2005.

 

* Brđanka, Moravka ~ Arnica montana L. - Compositae