Trojstvo duhova prirode
Nikodije Spasić

 

Raskovnik se likom čoveka i žene prikazuje, Raščinka se raščinjava kad je niko ne gleda, a Trava od Namere trolistom zaokružuje moć bilja koja nas oslobađa od svega što muči, napada i boli.

 

Istražujući magiju bilja, osobenih narodnih naziva 55 trava koje rastu po gorama, otkrilo mi se trojstvo duhova prirode. U davnini tajna žena tajanstva jedinila se u zamotuljku korena Raskovnika, dva lista Raščinke i trolistu Trave od Namere. Verovalo se oduvek, a i danas se unosi u dušu ljudi i žena, čiji um doživljava zemlju, vodu i goru kao početak i kraj svega isceliteljskog, da se neobjašnjiva sila usmerava iz tog trojstva protiv naših muka, napada i bola.

Nije na nama da se pitamo kakav to blagorodni odsjaj izbija iz bilja i uništava nečiste sile protivne čoveku, ženi i deci u vremenu tuge ili radosti kada činimo dobro, a zlo ne očekujemo. Ono što uistinu postoji, što je vera naših predaka, dovoljno je da nas ispuni osećanjem da nam pomaže da povratimo sreću i mir u svoj dom.

 

Knjiga o magiji bilja u Serbiji nije napisana, jer se večno čekalo da se svako od ovih znanja po tajnama otkrije onome ko se bude posvetio istraživanju njihovih moći.

Kada sam, posle ponoćnog iskopavanja svog sudbinskog Raskovnika, bio darivan i mnoštvom Raskovnika u odrastanju, dalo mi se da na jednom od njih sagledam otelotvorenje iskonskog poimanja čudesnosti. Fotografisao sam korenje i ostavio slike u pripremnu knjigu o magiji bilja. Prošlo je 33 dana pre no što su me nove priče o korenu raskivanja zakovanog primorale da iznova pogledam ta kosata stvorenja.

Prvi, u nizu od sedam, jasno je na sebi imao obrise ljudskog lica.

Tada sam se setio kazivanja Starca sa Jastrepca koji je iz svoje šume, iz rastinja Raskovnika, iskopao jedan u vremenu listanja i poklonio rođaku da ga zasadi u bašti, pred kućom. Tog proleća Raskovnik nije oživeo, jer nijedan od njih dvojice nije znao da se ne presađuje bilje koje čovek zadobije po neobjašnjivoj zasluzi tajanstva.

U sveopštem neznanju onog što nije istraženo ili nasleđeno od predaka, čovek i ne zna šta mu je kada i sa kog mesta namenjeno. Kada je Starac u jesen otkopao mesto svog prolećnog zakopa, ugledao je živi koren Raskovnika sa svojom bujnom kosom, gustim obrvama i tamnim očima. Bilo je to dovoljno da shvati da je predao tuđoj zemlji ono što je njemu bilo namenjeno, pa ga je u pokajanju vratio u planinu  na njegovo prvotno stanište. Obeležio je Raskovnik rasadom Raščinke i Travom od Namere i čekao vreme njegovog punog rasta i pojave svetlosti na rosi papratnog lišća.

„Tada je moj lik postao sasvim jasan” ispričao mi je Starac. „Video sam i veliki madež koji sam imao na vratu, i bradu koju sam pustio da mi raste posle majčine smrti. A dva mlada Raskovnika pokazala su se kao dve moje kćeri; jedan je bio crni, a drugi plavokos, što i jeste razlika između mene i žene.

 

U planinskom gorju postoje dve neviđene tajanstvenosti, tren kad nikne pečurka i međuvreme razdvajanja dva lista Raščinke.

Kako mi je rečeno, raščinjavanje Raščinke, kad se manji list odvaja od većeg, još niko nije video, jer ova čudotvorna trava to ne čini u prisustvu strane energije. Svoj preobražaj ona ostvari kad je sama sa sobom. Time pokazuje svoju moć. Raščini se, da bi i drugima kasnije pomogla da raščine svoje nevolje.

Pamti se priča u planini da je nevernik lično hteo da se uveri u raščinjavanje lišća gledajući razne trave, da tada ubere pravu i prinese je grudima kako bi raščinio crnilo nedaća kojima je bio izložen. Danju je stražario da mu čudesnost ne promakne, a noću se podavao sjaju punog Meseca i oštrini svog vida. Ali, međuvreme ga je stalno odvodilo od viđenja čudesnosti. Danju ga je u bdenju remetilo šištanje zmije i siktanje zveri, a noću ga hlađenje zemlje i huk ptica zlosutnica primoravalo da ustane od rastinja i pre no što se Mesec sakrije za oblakom.

Činio je to sve dok nije sreo mudrog Starca koji mu je rekao da su njegova bdenja uzaludna i da nikada, nikada neće moći da vidi čaroliju gorja.

„Ono što je jednom, jedinom dato” posavetovao ga je „ostaje u njegovoj tajni sve dok ne dođe vreme prenosa.”

Tajna se ne otima. Tajna se daruje.

 

Oni koji odavno veruju u moć bilja nose sa sobom list, koren i trolist, a nekima je dovoljno i jedno od ovih znamenja. Kad se oporave od nevolja onda pričaju da im je pomogla Raščinka ili Trava od Namere, a za Raskovnik obično kažu da još nisu stigli do onog što traže, iako ga imaju. To ne treba nikoga da čudi. Za sve dođe sudnji dan. Lepota čeznje i jeste u iščekivanju.

Mene najviše začudi kad me izvesne žene pitaju kakav je latinski naziv Raščinke i Trave od Namere, iako sam toliko puta naglasio da su one od Zaveta ćutanja i da nisu zapisane ni u Srpskom rečniku. Oni koji veruju ne postavljaju nikakva pitanja.

Ostvarenje namere ispunjava čitav ljudski život, iz dana u dan; od rođenja, stupanja u brak i usmeravanja potomstva ka blagostanju porodice. Od ispunjenja svakodnevnih želja, do težnje ka dostizanju značajnih ciljeva. Trava od Namere pokazala se kroz vekove naše narodne tradicije kao verni saveznik ljudske nade ka ljubavlju.