Mračna Trava od sedam mrakova
Nikodije Spasić

 

Šta čuva žene od sedam mrakova

Mračna trava štiti nevinost, ublažava ljubomoru, ljubavnu patnju i strast.

Bere se po tmini a njena je moć najvidnija u nadjačavanju pohote preljubnice.

 

Slovo urednika:

Život donosi puno lepota.

Lepota življenja i spas porodičnog ognjišta oslikani su u slednjoj pripovesti.

Iskonskim Duhom nadahnut Nikodije slovi.

Hiljadili se ovakvi autori: nežni i odlučni!

 

U Loznici, Serbia, 9. januara 2005.

Dušan N. Kovačević

 

 

Po planinama raste svakojako bilje, i lekovito i otrovno, zanosnih boja i lepih imena, ali ima i neobičnih naziva, za čuđenje, nekome i za divljenje. Takva je Mračna trava od sedam mrakova. Kad se začuje ovo magijsko ime od pet reči nešto tajnovito zazvoni u našem umu, kao da nam brujanje brda i urvina kazuje da ne idemo ka nepoznatom i ne gazimo po lišću koje ne poznajemo.

Mračna trava raste oko kamenja i panjeva prekritih mahovinom, gde se množe crne trube, pečurke gluvog doba i nemuštih sazvučja. Bere se po tmini, otima se od duha mraka koji bez lika promiče kao sen, nečujno, ispred ćutljivih i pomamnih žena. Da odgone strah od sebe, govorile su: „Ti si mrak, mi smo mračice. Idi svojim putem, da se zaobiđemo, da se ne ukrstimo.”

Dok ovo čitate, saznajete, dragi čitaoci, ono što nikada niste čuli! Mračna trava čuva žene od sedam mrakova: nevinosti, ljubomore, patnje, strasti, ljubavi, pohote i hladnine. U vreme koje ne pamtimo polivanje Mračne trave u žarnoj vodi sa tri kamena različitih boja pratio je i šapat basme. Žene koje su odnosile kući Mračnu travu sa željom da se sačuvaju od sedam mrakova ili od jedinog mraka svoje prirode krile su njenu magiju i od sebe samih.

Sada se prvi put otvaraju vrata tajne izbavljenja. Postoje žene koje uživaju u svojim mrakovima, ali postoje i one druge, i sebi nepodnošljive.

 

U nenapisanom Rečniku neobjašnjivog preljubnica je žena koja prvo izneveri muža a zatim i ljubavnika.

To je pohotna žena čiju je strast teško zadovoljiti. Na jedan orgazam muškarca njeno telo odgovara nizom lančanih orgazama. U času tako izuzetnog nadahnuća oči joj se otvaraju, a reči pretvaraju u krike: „Gledaj me, gledaj me”, viče pomamno, „gledaj me kako sam srećna!”.

Ona time polni čin svodi na svu sreću ljubavi i poništava zanos da je ljubav i blaženo osećanje duše, uzajamno divljenje čudu koje izaziva suze radosti. Čim muškarac prvi usni, ona se u potaji zariče da će naći nekog ko će moći da je prati u njenoj pohoti i uspava na postelji kada i ona sama bude posve iscrpljena.

Vremenom, preljubnica vara svakog ko joj se dopadne jer saznaje da je priroda njenog bića iznad svake muške, trenutne požude koja samo raspaljuje uzavrelo telo, a ne može da ugasi stalni žar nastanjen u njenim bedrima.

Takvu ženu opseda sedam mrakova. Ona i ne želi da se odbrani od svoje pomame, ali postoje muževi i ljubavnici koji joj praštaju svaku preljubu samo da bi je zadržali za sebe, na javi ili u potaji. Kad dobiju mračnu travu oni se raduju magiji kao blagu neprocenjive vrednosti. Tek sa njom približavaju se pomami preljubnice, verujući da će ta neobjašnjiva svemoć da ostavi pod istim krovom blagodet koja ne treba da se prosipa preko ograde.

 

Ljubavnica je žena koja ume da voli, čija duša duboko pati ako je napusti čovek kome je poklonila svoje umeće.

Njena ljubav je zadivljujuća. Tek u njenom zagrljaju muškarac spoznaje da pored prve žene, u svemu upoznate, postoji i neka druga, slobodna i osiona, blaženih reči i milih pogleda, koji u trenu mogu da sevnu i potamne. Ljubavnica sve očekuje od prijatelja, a njemu za uzvrat nudi jedino ljubaznost odanosti i svoje telo. Svakog dana u sedmici različito voli i čini izuzetan napor da se ne ponavlja, već da se neprestano oduševljava.

Čim osvoji traženog muškarca okruži ga svojim mirisima, znacima prepoznavanja i, pre no što mu priđe, duboko uzdahne da oseti da je na njemu sve njeno.

Kada sazna da postoji magija Mračne trave, ona se prema njoj ophodi kao prema ljubavniku: svakog dana je iznosi iz skrivnice i razgovara sa njom dok iščekuje ljubavnika i strasno veruje da će on da je voli dok ima tu čaroliju pored sebe.

Događa se u našim krajevima krađa i prekrađa Mračne trave jer se veruje da ljubav ide za njom, a ne za čovekom ili ženom. Tada ljubavnica ostane bez ljubavnika, pa svije glavu sebi na grudi moleći se Suncu da iznova nagazi magiju kad hoda po opalom lišću šuma i lugova.

 

Udovica je žena ostala bez muža; zbog bolesti ili neke druge smrtne nevolje.

One koje su zaista volele svog čoveka isprate godinu žalosti, a one druge, koje su jedva čekale da ga nema, preudaju se u drugo selo i započnu novi život.

Slušao sam od ljudi oženjenih udovicama da su to izuzetno strasne žene jer nose u sebi dve ljubavi, onu sa prvim mužem i drugu, suđenu, pa ti se čini da na postelji uvek vode ljubav sa dvojicom muškaraca. Prvog gledaju sklopljenih očiju, a drugog vide kad im se zenice zasvetle. Ponekad pogrešno izgovore ime drugog muža u vreme zagrljaja, pa njemu padne mrak na oči i pita je gde je ona Mračna trava da se leči od njene dvojne ljubavi, da nju oslobodi od mraka prošlosti i da je zaslepi svetlošću koju nosi u sebi. Posle više opomena ona se zaštiti Mračnom travom da više nikad Dragoljuba ne zove Draganom. Tako zaćuti, pa ni mrtav ni živ ne znaju sa kime se ona to grli i na koga misli kad mesi hleb a ko joj izlazi pred oči kad se naga uvlači pod bele čaršave.

 

Raspuštenica je žena koja je manula muža ili ona koju je muž ostavio, a ni ona ni on ne znaju gde su pogrešili.

Raspuštenica pati i lije gorke suze, ali neće da moli, niti prihvata izmirenje. Ćuti i čeka koju će onaj njen da pogleda, a kad čuje od njegovih vajnih prijatelja i sama se nekome poda pravdajući se da je on prvi započeo neveru.

Povremeno lista albume uspomena podsećajući se kako je nekada sve bilo lepo kao na slikama i pita se zašto se njoj desilo ono što nije njenim drugaricama. Vid joj se zamagli i mrak je obuzme. Ne zna kud da ide i šta da započne. Svi joj predlažu da nađe nekog drugog, da ne kopni, dok ne bude kasno, jer u starosti ni rođena deca neće da je odbrane od nemaštine i bolesti.

Ona u Mračnoj travi vidi savetnicu i spasiteljicu i nikome ne govori da je sama i nesrećna i da je promašila život zato što nije htela da izmoli izmirenje.

Ako se ponovo uda, onda njeno dete dobije očuha a ona tuđem postane maćeha. Tek je ono treće dete zajedničko. Kad im se deca pobiju ona zove muža u pomoć i viče na sav glas: „Milisave, ono moje i ono tvoje ubiše ono naše!”.

Tada se Mračna trava previja na ljutu ranu.

 

Ljubomorna žena je ona koja čitavog života strahuje da ne ostane bez muža.

Najviše slobodnog vremena provodi pored ogledala. Neguje se, održava lepotu, obožava mirise cveća, novu garderobu. Šeta po kući doterana, odlazi kod prijateljica na kafu i obilazi izloge sve dok parfem ne ispari i ne zamiriše na znoj.

Tad se sa posla vrati njen muž i kaže joj da je to miris njegovog života. Za njega nema ničeg zanosnijeg od mirisa znoja pod pazuhom i bedrima. Po tome prepoznaje da li žena još uvek žudi za njegovim poljupcima. Ljubomorna vrisne, kaže mu da njega nikad nema kod kuće kad ga ona očekuje jer su mu preče one seljanke iz fabrike koje znaju samo za sapun i vodu, kao njihove babe i prababe. On sa radošću otrpi izliv njenog besa, pa mu je to dobar razlog da pobegne iz kuće i preseli se u obližnju kafanu. Kad se kasno noću vrati sa mirisom dima u odeći i zadahom vina u ustima, ona već spava umorna od dana u kome ništa nije postigla, osim spremanje jela i pranje posuđa.

Sutradan ona razmišlja kako da se zaposli pa da što ređe viđa muža, a da ostatak ljubomore leči Mračnom travom viđajući na ulici i u preduzeću i neke druge muškarce.

Kad to postigne, zaraza njene ljubomore pređe na muža. Radeći tolike godine, on je imao prilike da vidi šta se sve radi u vreme pauza, navodnog izlaska iz kruga zbog bolesti i odlaska u magacin zbog kontrole ovoga i onoga. Tada mužu ne ostaje ništa drugo nego da traži Mračnu travu i zaštiti ženu i od onih mrakova koje ranije nije viđao da je opsedaju.

 

Hladnina nevinosti tumači neobjašnjivu potrebu devojke da u svakom muškarcu gleda osobu koja hoće da je iskoristi, a neće da je oženi.

To su obično lepotice čije su majke imale gorko iskustvo. Bile su obljubljene, pa ostavljene. Ili nežne pametnice kojima je poznato da njihovi vršnjaci u pohodu osvajanja beleže svaki čin seksa kao svoje pobede, što je njima neprihvatljivo. One i same imaju svoju tajnu knjigu utisaka za opisivanje muške mahnitosti i padanje u nemoć u vreme nasrtaja i odbrane.

U tom stalnom nadmetanju one i ne primete kako vreme brzo prolazi. Kad se suoče sa osamom i vide da njihove poznanice već imaju i decu i ljubavnike, upaniče se od budućnosti pa i one unesu u skrivnicu Mračnu travu od sedam mrakova i pitaju je kako da ponište ono što nisu htele, a dogodilo im se. Traže nekog ko će da odmrzne njihovu hladninu i zagreje ih u dugim snežnim noćima dok vatra plamti u kaminu a sneg veje po ravnima i brdima.

Pričao mi je jedan nesrećni čovek, koji se ni sam dugo nije ženio, kako ga je na kraju krajeva pozvala k sebi u garsonjeru jedna zahlađena braniteljka nevinosti. Od silne čežnje, voleći se sama sa sobom, već se bila pretvorila u šećer vodu i njegov čin je bio samo kratkotrajni bljesak, a njen doživljaj nedoživljenog zadovoljstva.

„Posle ženidbe sreo sam je jedan jedini put, na ulici, u prolazu” ispričao mi je. „Samo se nasmejala i rekla mi: Profesore, nađi Mračnu travu od sedam mrakova. Trebaće i tebi i tvojoj ženi. Ni danas ne znam šta je time htela da kaže.”

 

U Jagodini, Serbia, 4. januara 2005.